ZVUK SRCA

---

 

Zvuk, kao i prana, ima svoje grublje i suptilnije manifestacije.

Što je svest otvorenija i suptilnija to je i prijem zvučnih vibracija suptilniji.

U našem suptilnom (energetskom) telu postoje energetski centri (čakre). To su mesta gde se ukrštaju energetski kanali (nadi). Kroz unutrašnjost čakri teče elektrostatična i magnetna energija i što su energetski centri i kanali slobodniji prijem elektromagnetnih vibracija je jači.

 

Ova vibracija se naziva zvuk.

Kao što zvuk ne može da putuje kroz vakum tako vibracije ne mogu da teku kroz blokirane energetske kanale.

Zvuk srca se ne može čuti kada su energetski kanali blokirani. Ima mnogo tehnika kojima se Nadiji mogu pročistiti i otvoriti. Na ovoj web stranici naći ćete dosta tehnika.

Kao i u svim stazama Joge (ujedinjenje, samo-realizacija, oslobođenje) tako je i u Nada Jogi, joga i sredstvo i cilj.

---

OM je praiskonski zvuk. Kao što su to prepoznali drevni indijski mudraci, to je zvuk koji se može čuti u svakom vodopadu, u svakom kretanju vetra, u svakoj ćeliji.

OM je mantra, vibracija svesti ili instrument uma. Man znači reč um (duh) i Tra oslobođenje.

U trenutku kada pevamo OM ili druge mantre, isključujemo svoje misli. Ovo stanje nas vodi ka višem stanju uma, Pratjahari (povlačenju čula), savršenoj mirnoći i u isto vreme i savršenom prisustvu.

 

Od našeg duhovnog rođenja u našem biću ostaju utisci (samskare, nemojte mešati sa Samsara, koji je točak smrti i ponovnog rođenja) i pevanje OM ili drugih mantri, bilo u sebi ili glasno, može nam pomoći da pbradimo te utiske ili da ih se potpuno oslobodimo.

Nada je sama Anahata, srčana čakra, sedište kosmičkog zvuka. Unutrašnji glasovi nisu nužno znak bolesti. Unutrašnji glas je često zvuk srca. Nada Joga je spoj unutrašnjeg univerzuma sa spoljašnjim, unutrašnjim zvukom sa spoljnim zvukom, mikro-kosmosom (sam čovek) sa makro- ili velikim kosmosom (Brahmanda).

Nada Joga, slušajući unutrašnje zvukove, vodi do Laja Joge.

To je ujedinjenje suptilnih transcendentnih zvučnih vibracija.

Ljudi višeg nivoa svesti mogu da čuju sopstvenu srčanu čakru. Ova iskustva su potpuno autentična kao i čitava Joga Sadhana, praksa Joge.

U Indiji Nada Joga je veoma poštovana. I na Zapadu i u Indiji Nada Joga se kroz izgovaranja i pevanja Gayatri ili Pranava mantre (pevanje OM mantre) i pored singing bowls- indijskih metalnih posuda, koristi kao terapija.

Da bi neko izgovarao OM ne mora da bude religiozan. Slog OM je slog koga čine  A U i M.

Čantanje sloga OM je vrlo jednostavno i, ponovo, svako može da ga ponavlja bilo u glavi, kroz tiho šaputanje ili naglas. To je prazvuk i ako se čovek posveti prirodi i njenim zvukovima, vrlo će ga brzo prepoznati.

Ima ljudi koji su posvećenim putem Joge ili na ostalim životnim putevima doveli svoju svest i biće do samorealizacije.

---

 

Labud ili Hamsa je simbol čiste duše. Po drevnim indijskim spisima slog OM ili AUM mantra kao i viša svest su predstavljeni formom labuda:

desno krilo labuda nosi mantru A, levo mantru U i rep labuda mantru M.

 

Ardhamantra (ardha znači pola) je zvuk koji nastaje kada vazduh u toku izgovaranja prolazi kroz nosne šupljine i to je labudova glava.

Noge su tri gune (tri karakteristike prirode svih tela).

Telo su tattve (elementi).

Desno oko je dharma (ono što se čini u toku života, što održava, ispravnost), levo adharma (a– ne).

 

Na njegovim nogama, kolenima, struku, pupku, u njegovom srcu, na vratu i između očiju su sedam područja (loka): bhuh, bhuvah, svah, mahah, jana, tapah i satya.

Tako se kaže da hamsayogina koji izgleda kao da sedi na labudu nijedan greh ne dotiče.

Čovekova svest se tada nalazi u pravoj stvarnosti, u pravom i prodirujućem blaženstvu. Kada se duh potpuno stopi sa tom stvarnošću koja je iza guna i običnih čula, kaže se da se ujedinio u Jogi. Takav realizovani čovek prirodno odbija vezanost za društvo i za svoje telo.

---

 

U jednom od sedećih položaja:

– jednostavnom sedećem položaju sa prekrštenim nogama, koje je stopalo ispred drugog je nevažno (sukhasana),

– polu-lotus položaju (ardha padmasana), gde stopalo jedne noge dodiruje unutrašnju stranu butine, drugo stopalo leži na butini,

– punom lotusu (padmasana)- gornje strane oba stopla leže na butinama,

– kompletnom ili usavršenom jogičkom položaju za muškarce (siddhasana)–  desno stopalo na unutrašnjost butine gde peta pritiska perineum (deo tela između genitalija i anusa), prsti i spoljašnja strana levog stopala upadnu između butine i lista desne noge,

– kompletnom ili usavršenom položaju za žene (siddha yoni asana)– obrnuto od siddhasane, yoni znači materica, utroba. Siddha je usavršena, perfektna, moćna duša što naravno ne znači da je svako ko sedi u siddhasani usavršena, perfektna, moćna duša koja je realizovala svoje biće, znači pažljivo sa davanjem samodijagnoza i dijagnoza.

– ili u položaju čiste sreće postojanja (swastikasana)– kao siddhasana, bez dodirivanja perineuma. Swastika je simbol ujedinjenja svih strana univerzuma u svom centru.

 

Dok se sedi u jednom od navedenih položaja, osluškuje se unutrašnji zvuk OM u desnom uhu.

Ovaj zvuk se zove anahatanada– zvuk srca. Kada se jogi usredsredi na nada zvuk on potiskuje spoljašne zvuke i tako dovodi oba “krila” pranave (mantre om-a) pod kontrolu. To ga dovodi u četvrto stanje svesti.

Izgovaranje je u početku glasnije, vremenom se zvuk dovede do najsuptilnijih vibracija.

Na početku, jogi može čuti zvuk mora, oblaka, slabiji zvuk bubnja ili zvuk fontane.

U toku pažljivog osluškivanja unutrašnjih zvukova jogi treba potražiti one suptilnije. Tako će usredsrediti koncentraciju i izolovati se od spoljašnjih zvukova.

Kao i u svemu, energija teče tamo gde se usmeri. Ukoliko čoveku uspe da se potpuno skoncentriše na unutrasnji zvuk, nadu, i sam će se sa tim zvukom stopiti.

Kada se jogi i sam pomeša sa nadom, onda se sjedini i sa unutrasnjim univerzumom svesti (chidakasha). U tom stanju potpune samokontrole i najiskrenijoj praksi on polako upada u stanje ne-uma.

Ovo stanje se dešava onda kada se čovek potpuno i bez truda odvoji od misli.

 

Ideja o prostoru je prisutna onoliko koliko su prisutne reči (zvuk).

Um je toliko dugo prisutan koliko je prisutan i zvuk.

 

Kada zvukovi pobede um, jogi dolazi do iskustva svog višeg bića. Um postaje ne-um i stopa se sa krajnjom istinom.

 

Vremenom um (duh) postaje čvrst i koncentracija se dešava spontano i bez ikakvog truda.

To stanje se zove krajnje stanje brahmapranave (brahma- kao svest univerzuma, pranava- zvuk AUM).

 

Čovek koji se ujedinio sa nadom je oslobođen od patnje. On je doživeo mokshu, oslobođenje.

Realizovano biće nastavlja da živi “mrtvo” u odnosu na zemaljski život.