ŠTA JE SAMADI
Samadi je neutralno stanje stopljenog znanja u njegovoj punoći.
U ovom stanju duboko znanje subjekta povezano je sa dubokim znanjem objekta.
Ovde nema umnog truda niti prosuđivanja.
Šta se dešava u stanju samadija
Stvari teku potpuno spontano njihovim najčistijim tokovima. Dešava se proboj.
Iskustvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti ujedinjeno je i spontano izraženo.
Sećanje osobe je onemogućeno i ujedinjeno sa krajnjom stvarnošću.
Opažanje je nadčulno a odgovori na pitanja zašto, kako, gde, ko, stižu sa lakoćom i perfektnom preciznošću čistom, najvišom intuicijom.
Osobi koja je dostigla samadi stanje stvari više nisu nepoznate. U umu takve osobe ideje teku spontano. Prave stvari se dešavaju bez žudnje ili bilo kakvog truda, sumnje i prepreka.
Znanje Jedinstva
Sa čistom intuicijom počinje znanje Joge.
To je mesto gde, kako ja obično volim da primetim, znanje moderne psihologije prestaje i gde znanje starog znanja (i stanja) Joge počinje.
U Jogi, vodilja je intuicija a ne um i razum.
Tobožnji Samadi
Viđala sam ljude koji su zavisni od raznih enteogena a koji tvrde da imaju iskustvo “mističnih stanja”.
Reč enteogen dolazi iz grčkog jezika:
„το μέσο που γεννά/παράγει/σχηματίζει (σ’ ένα άτομο) το θείο συναίσθημα“
što znači da su enteogeni “sredstva koja rađaju/prozvode/formiraju osećanja božanskog (u čoveku)”.
Put samadija kao i samo samadi stanje prolazi se i dostiže samo jedan jedini put u životu i to još nije kraj. Zato ni marihuana, ni alkohol, ni psihodelici niti bilo koji drugi enteogeni nemaju nikakvu vrednost za put ka pravoj, krajnoj Istini. Opažanje i stvarnost osoba koje su zavisne od bilo kojih enteogena se uvek iznova vrte u uvek novi krug bez izlaza.
Mozak zavisnika od enteogena nije dostigao ujedinjenje. Nasuprot. Da pomenem samo jedno ogromno oštećenje u mozgu prouzrokovanom upotrebom droga (enteogena), alkohol. Alkohol je ektremno jaka droga (i najopasnija od svih droga iako se u masi ne priznaje kao droga) koja dospeva u pojedine delove mozga koji su normalno vrlo dobro zaštićeni i koji imaju sasvim posebne funkcije u razvoju ljudskog mozga, naravno u pozitivnom smislu.
“Trans”, “nirvana”, ili “ekstazi”, kako samonazvane oslobođene osobe obično opisuju njihova stanja posle uzimanje droga su stanja koja su se u suštini desila planirano, ipak nedobrovoljno. Ovakve stvari se rade ni više ni manje nego zbog samozadovoljenja i takav put ne vodi ka Istini. Pored toga, osoba koja je zavisna od enteogena prvo mora da zaradi (pozajmi ili za one droge sa “ekstra” dejstvima najčešće ukrade) novac da bi, posle svega, dospeo u jedno potpuno nesvesno stanje. A moral u takvoj osobi često više i ne postoji.
Kada se Samadi dogodi
Realizacija Bića, oslobađanje (kaivalya moksha ) ili neprekidan mir uma, su sve izrazi koji izražavaju stanje samadija. Ovo stanje je moguće jedino onda kada nema vezivanja za bilo kakve grube objekte. U ovom najvišem stanju Joge (Asamprajnata Joga ) čovek raspolaže sposobnošću da zaustavi sve umne aktivnosti svojom sopstvenom voljom a ne nekim spoljašnjim sredstvima.
Osoba koja je realizovala svoje Biće prošla je razne stepene transformacija. Ovi ljudi nisu “promenili njihovo mišljenje”, jer “promeniti mišljenje” takođe znači ostati zarobljen u ličnoj dvoličnosti i licemerstvu.
Šta se dešava (objašnjeno na nivou materije) jeste da su frekvencije u mozgu realizovane osobe promenjene a samim tim i njen karakter, naravno na bolje. Promene u mozgu oblukuju novu stvarnost.
Mnogi ljudi će očekivati da realizovane osobe imaju neki poseban, fenomenalan izgled, i mnoge će iznenaditi kada čuju da realizovane osobe ne izgledaju drugačije od drugih odnosno da ne izgledaju drugačije nego što su i same ranije izgledale. Jedina stvar je u tome što zaista niko ne zna šta se tačno dešava unutar osobe koja je doživela samadi, jer (obična) svest ne može da prodre u drugu.
Iako retko, posebno u zapadnom društvu, ove okultne, jogičke, psihičke moći (siddhis ) ipak se dešavaju. Iako sjajne, ovakve moći nisu potpuno bezopasne iz razloga što osoba vrlo lako može biti ponešena njenim egotizmom (stanje u kome se čovek sam mnogo voli, sam sebe uzdiže mnogo daleko, sam sebe ljubi, sam sebe “lajkuje”, o samom sebi ima vrlo visoko mišljenje. Jedan od psiholoških poremećaja.) bivajući vezana, ovog puta novim, jedinstvenim snagama vrteći se u krug uvek iznova. Ponovljena mizerija u novoj boji. Zato je nevezivanje čak i za ove nove slatke moći važno.
Mnogi će pokušavati da vežbaju svoje moći tako što će nastojati za još više i više, ali će ta njihova dela zbog takve zablude kad tad završiti u neuspehu.
Drugi će , opet, ove moći koristiti da bi kontrolisali i manipulisali drugim umovima u korist svoje lične slave i imena, ili politički, razdvajajući i deleći tako ljude po njihovom mestu rođenja (a time njihovim religijskim verovanjima) ili po boji kože.
Podela bilo koje vrste nije nam data rođenjem.
Dobrota je ono što nam je dato.
Bebe dolaze na svet čiste i nevine. Odrasle osobe koje su postale otvorene, iskrene, spontane i čiste kao dete, i koje su postojane u njihovim osećanjima, mislima i delima mogu da kažu da znaju i da su usavršili Jogu.
Za razliku od proračunatog i analitičkog uma, um jednog jogija je oslobođen od bilo kakvih osuđivanja. Um jogija je spontan i čist kao malo dete.
Samjama, čista mudrost
I pošto je svaki kraj samo novi početak tako je i stanje samjame (što je praksa i iskustvo koncentracije, meditacije i samadija) samo početak jednog novog života, istinski duhovnog života.
Sve što je do ovog stanja bilo nesvesno, sada postaje svesno.
Međutim, iako je ovo stanje na mnogo višem stepenu od prvih pet stanja Joge (menjanje sebe, kreiranje otmenih navika, praktikovanje položaja Joge, praktikovanje jogičkih tehnika disanja, praktikovanje i usavršavanje povlačenja čula iz spoljašnjeg sveta ), ova tri nova, ujedinjena, stanja su još uvek daleko od najviše transformacije.
To je ono o čemu poglavlja 3.7-8 Joga Sutre govore.