Language switcher
Tekst Tiha, smirena sreća i žudnja nadovezuje se na tekst o tome kako promeniti stare i kreirati nove, otmene navike.
U ovom tekstu dalje čitajte o razlikama između euforičnog i tihog zadovoljstva, o osnovnim ljudskim potrebama, o tome kako da čovek pobedi bitku sa egom, odakle dolazi nesigurnost u ljudima, da li žudnja donosi dobro, o samo-kontroli, da li su žudnja za hranom i tiha, smirena sreća u vezi i kakvoj.
Svako je od nas sreo najmanje jednu osobu koja će euforično skakati okolo govoreći nam da je ona u stvari savršeno mirna i srećna.
Mnogi od nas su imali prilike i da vide (samonazvane) duhovnjake (obično se takve osobe sreću na Zapadu) koji će se kroz prostor kretati kao senke sa, u očima, lutajućim pogledom u daljinu ali (u predstavi o njima samima) pogledom odozgo na svakoga ko je ispod njih.
Nema tu ničega lošeg. Niti su lutajući pogledi u daljinu niti euforična skakanja okolo loša. Oba mogu vrlo nežna čak i seksi.
Šta je važno, jeste scenario duhova u unutrašnjosti uma.
Mi imamo iste biološke potrebe kao životinje. Mi moramo disati, piti vodu, vežbati produžetak vrste, spavati, odmarati se i kretati se.
Sada, iako svi mi pre ili kasnije poželimo da pobegnemo od drugih ljudi zato što nas oni čine nesrećnim (tako mislimo i ponašamo se) mi ne možemo živeti bez drugih ljudi zato što smi mi socijalna bića. I imamo i naše socijalne potrebe. Čak i životinje u nekim varijantama imaju socijalne potrebe.
Naše socijalne potrebe su da budemo priznati i poštovani u društvu, potreba sa sigurnošću, da budemo voljeni i da volimo i da pripadamo negde, nekome. Unutrašnji nagon onoga što nas motiviše u životu je nagon za ispunjenjem.
Unutrašnji nagoni se razlikuju kako od osobe do osobe tako i od jednog društvenog sistema do drugog. Postoje ljudi koji imaju nagon da sednu u poslednji model Mercedesa iz 2023. godine ali to, zaista, nije pravi nagon za ispunjenjem.
Pravi unutrašnji nagoni u ljudskim bićima je nezavisnost i, suštinska i najlepša karakteristika ljudi, nagon i potreba za samo-realizacijom i kreativnošću u svim aspektima postojanja.
Niko ne mora da ustukne kad čuje reč EGO. Naprotiv, ego može puno pomoći u ostvarenju ciljeva ali bi čovek trebao mudro da postavi ciljeve inače će u suprotnom tamna strana ega preuzeti kormilo i tako će se beskonačan krug bede i patnje ponavljati uvek i iznova.
Ukoliko ne uskadite svoje želje sa realnošću nikada nećete dostići unutrašnji mir.
Sigurno da postoji način kako organizovati misli, te elektrohemijske impulse u mozgu.
Sigurno se čovek može osloboditi od tih blesavih stvari kao što su strahovi, kompleksi, lažne identifikacije, sumnje, ali bi trebao i sam da poradi na tome. Ovakva stanja vas neće ostaviti na miru čak i ako imate psa, kuću, decu, masivni bankovni račun ili akademsko obrazovanje. Neće vas, verujte, ostaviti na miru čak iako posedujete poslednji model Mercedesa iz 2023. godine ili ako ste u mogućnosti da obletite planetu Zemlju. Lude i isrcpljujuće misli će uvek biti sa vama.
A i žudnja i tiha, smirena sreća su u vama. Čovek uvek ima izbor.
Ona dolazi iz nesloge između logike i emocija.
Svi mi poznajemo one koji čine neverovatne stvari da bi se svideli drugima, ako je moguće svima. Ovi ljudi bi trebalo da shvate jednu vrlo jednostavnu istinu a to je da se još uvek nije rodio onaj ko bi se svima svideo.
Druga vrsta zbunjenosti koja bi trebala da se pročisti leži u tome da, koliko god dobrih stvari činite nikada neće drugima biti dovoljno dobri jer je um mnogih ograničen univerzum koji je programiran za beskonačna očekivanja.
Život je shvaćen i živi se kao neprestano takmičenje, borba za uspeh i titulu po svaku cenu.
“Objavićete” na facebook-u ili instagramu (tužno je, ali facebook ili instagram su danas jedina realnost milionima ljudi) najbolje slike onoga što se upravo pojeli, poslednjeg para cipela koje ste kupili ili slike sa vašeg poslednjeg putovanja. Ljudi će vas “lajkovati” i sviđaće im se sve što radite, i odjednom ćete prestati da im se sviđate. Njihove glave su primetile nešto što im se ne uklapa u njihovu predstavu o vašem životu, i sve je gotovo. “Otpustiće” vas sa njihove liste interesovanja i prijateljstva kao da nikada niste ni postojali. (facebook je, ipak, jedna ogromna trgovina. On zasigurno nije mera za smisao života.)
crtež: yogajagat.com
Moram da vam ispričam još jednu kratku priču iz mog privatnog života na temu zbunjenosti uma.
I dan danas (2019), čak i ja dobijam pozive za joga časove. I to ispod drveta. Čak i sa šetanjem u šumi. U koloni.
Ako pročitate bilo koju od više od 200 stranica koje sam napisala u ovoj online knjizi neće vam pasti na pamet da me pozovete u organizovanu šetnju po šumi u koloni ili na vaš ili joga čas nekog drugog.
Međutim dešava se. Zato što je um čovekov izgubljen u raskoraku između logike i emocija, opažanja i delovanja. Input i output, ono što ulazi i izlazi iz glave, su u potpunoj zabuni.
Ako ste ikada bili na bilo kom času joge na svetu mogli ste da primetite koliko tužan taj takmičarski duh može biti. Taj vrsta pristupa zaista nikome ne može biti od koristi zato što koliko god se neko trudio da bude prvi i najbolji uvek će se pojaviti neko ko će biti bolji od njega. A time će i osećaj ega (asmrita) biti još jači.
To je kao sa uspešnim sportistom, sa svakim novim uspehom raste i njegov ego. Ukoliko ima sreće u životu jednog dana će taj džinovski JA-ZVEZDA osećaj transformisati i postati možda manje bogat u glavi i banci ali uspešniji u srcu.
Smisao života ipak nije proširivanje ega, bilo to na facebook-u, u braku ili u vezi, na času joge, u igri, na autoputu, u avionu ili u jednostavnom hodanju ulicama, već otvaranje srca a time i viših centara u mozgu.
Prihvatanje mogućnosti sopstvenog tela i uma na svim putevima, na časovima joge, u braku, u igri ili avionu, uvek je dobar početak.
U Jogi se to zove Vidya, znanje intuitivno a ne intelektualno.
Sreća je, baš kao i verovanje, stanje uma.
Ovo je brza era. Tehnologija vrtoglavo napreduje. Ljudske sposobnosti su napravile bezbrojne tehnološke izume ali njihova duša i njena lepota polako odlaze u zaborav.
Ovo je i vrlo provokativna era. Ljudska sreća je stavljena na proveru.
Ima mnogo ponuda svuda okolo. Čovek modernog doba će reći: “Da imam samo ovo, bio bih stvarno sretan.” Onda će nekako dobiti to ovo i onda će reći: “Ah, ako bi samo još imao ono, imao bih sve što mi treba.”
I neće se zaustaviti nego će čeznuti za više ovoga i onoga.
Bilo da čovek ili žena želi novi par cipela, više slobode, više pažnje, drugu ženu ili nekog drugog muškarca, taj um je na vrlo dobrom putu da kreira vrlo čvrst lanac beskonaćne patnje.
Takav um nikada neće biti zadovoljan.
Žudnja nije najbolji prijatelj spokojnoj sreći ali može da konstruiše dobar plan, a kontruisanje plana je već kreativnost za sebe.
Žudnja orobljava, kreira strah a strah kreira agresivnost. Agresivni ljudi su ljudi koji ne znaju, koji ne razumeju.
Ovo neznanje se u Jogi zove Avidya.
Ali podsetite se, najvažnija stvar u životu koja se računa je ne povrediti. Knjige i knjige, i antičkih mudrosti i one modernih religija, govore o toj temi.
Stare indijske skripte su poznavale i osnovne potrebe ljudi i ljudske euforične sreće. Znali su da žudnja i tiha, smirena sreća ne idu zajedno. I ovi tekstovi vide da ove stvari leže u ljudskom egu.
Ovi tekstovi su nam davali i još uvek nam daju jednu vrlo korisnu poruku kako da ukrotimo nerealne želje i požudu a to je:
Pogledajte okolo, zapadnjaci.
Budite mudri.
Možete živeti u miru i spokoju ukoliko budete počeli da budete zadovoljni onim što imate.
Imate dve zdrave noge i dve zdrave ruke. Uvek možete da odete kod onih koji nemaju, i da učite.
Imate doduše samo jedan mozak ali dovoljno da biste doneli pravu odluku.
Zadovoljstvo je odlika mudrog čoveka. Mudrac žudi za vrlo malo stvari, ako uopšte. I spokojan je.
Ali vam moram i reći da u društvu ima ogroman broj prividnih jogija koji glume čovečnost i spokoj euforično skačući po njihovim “spiritualnim” prebivalištima ili gledajući prazno odsutnim pogledom u daljinu (što bi trebalo da predstavlja mudre poteze). Obično su to ljudi koji su finansijski vrlo dobro potkovani.
Lako je biti “spiritualan” sa punim džepovima.
Siromašan nema vremena da se izgubi u iluziji jer se bori da preživi.
Nije teško napraviti razliku između lažnih mučenika i istinski mudrog čoveka. Slušajte pažljivije o čemu pričaju, gledajte dubinski šta rade i napravićete razliku.
Naravno da ima ljudi koji su uspeli da njihovo žaljenje i žalbe transformišu u tiho zadovoljstvo.
Koliko ljudi znate koji se ne žale i ne kukaju?
Toliko jogija znate.
Ta tiha, smirena sreća se u Jogi zove Santoša.
Pod “zadovoljstvom” se misli na smireno, tiho, skromno zadovoljstvo. Takvo zadovoljstvo je temelj tihoj, smirenoj sreći.
I žudnja, i tiha, smirena sreća imaju svog najboljeg saputnika.
To je uzdržavanje. Bez samo-odricanja tiha sreća nikad ne može postati niti tiha niti sreća.
Pomenuću jednu stvar koja bi hitno trebala da se koriguje i koja u zapadnom društvu nikada nije bila više prisutna nego danas.
Hrana danas često služi kao zamena za sreću i pažnju. Svakome je potrebna ljubav i pažnja, svi smo mi ljudska bića. Ali u društvu vlada velika zabuna i stvari se nazivaju pogrešnim imenima.
Želudac nije gladan. Vaša srca i oči su gladni.
Radi se o snazi da se jednom kaže ne očima, ne provokacijama.
Jedući, vaše telo proizvodi neke supstance koje proizvode sreću i zadovoljstvo.
Postoje brzi i jednostavni trikovi kako da se bude srećniji a sa manje masti oko ćelija i tkiva.
Budite posmatrač sopstvenog uma i budite pokorni hranu govoreći joj ne. Podelite hranu sa drugima, dajte onima koji zaista gladuju.
I videćete kako će vam se život promeniti.
Ako hoćete da savladate glad, zatvorite usta, urolajte jezik nazad tako da njegov vrh dodiruje gornje nepce, zatvorite oči i dišite polako, ne dugo. Ako imate sreće da poznajete prave jogičke tehnike disanja i položaje tela, praktikujte ih još češće. Ipak ne preterujte ni u čemu.
U restoranima ili u mestima tipa “sve-je-uračunato-u-cenu” (Ašrami su takođe all-inclusive mesta, moje najdublje poštovanje svim ovakvim mestima gde ovo sledeće nije slučaj) ljudi nastavljaju da jedu njihovu plaćenu hranu čak i ako im je stomak već prepun. To je pravo mučenje za zdravlje kako telesno tako i psiho-duševno.
Dobro je diskriminisati ovaj osećaj i ovo čulo koristeći snagu volje (na nivou uma) i jesti da bi se živelo a ne živeti da bi se jelo.
Diskriminacija čula naziva se Viveka.
Ništa nije nemoguće.
Jedan od najvećih umova, Andrej Tarkovski: