HORMONI SREĆE
Tokom izvođenja Joga položaja, kao i praktikovanje svih ostalih tehnika i saveta koje nam ta stara nauka nudi, raste i nivo unutrašnjeg zadovoljstva, spokoja, velikog duševnog mira i plodne tišine. Hormoni sreće i ispravno praktikovanje Joge su na ovaj način povezani:
ENDORFIN
To je jedna hemikalija u mozgu i kičmenoj moždini koja se uvek nađe tamo gde se nađu i pozitivni osećaji u našem telu.
Ova interesantna hemikalija smanjuje strahove, anksioznost a i prirodno je sredstvo protiv bola. Na nekim nemačkim web stranicama stoji da samo dvadeset sekundi smejanja proizvodi istu količinu endorfina kao recimo pet minuta veslanja. Nivo ovog hormona raste i kada treniramo bilo koji sport ali je razlika između sporta i pravilnog izvođenja Joga položaja velika iz mnogo razloga. Jedan je da asane i njihovo pravilno izvođenje snižava i otkucaje srca i krvni pritisak. Tokom sporta kao i tokom praktikovanja Joga položaja na način na koji se trenira neki sport, puls je ubrzan.
Opet, kada ove hemikalije ima previše u našem telu onda ona donese veliku zbrku celom našem sistemu, baš kao i svaki doping.
Zahvaljujući endorfinu se dešava da kada doživimo nesreću ili kada se odjednom nađemo u nekoj situaciji koja se iznenada i prebrzo desi, ne osetimo ni realnost situacije ni jačinu bola odmah već često tek onda kada smo već daleko od mesta koje je poremetilo sve u nama, i telo i psihu.
Endorfin je endogeni opijat, izraz opijat se odnosi na bilo koji opijum ili slični lek. Endo znači “sredstvo” a genis “koji potiče iz nečega”.
Za razliku od egzogenih opijata, farmaceutske ili one ulične droge koji se moraju uzimati spolja (grčki- ekso), endorfin prirodno postoji u našem telu.
Ovog kurira proizvodi naša hipofiza, mali “zakačen” organčić u našem mozgu i šalje ga u naše telo. Tako endorfin dospe i do našeg enteričnog nervnog sistema (enteron je starogrčki za “crevo”). Ovog, kao i ostale interesanthe kurire sreće zovemo hormoni sreće.
Hormoni sreće su i kuriri koji prenose vesti od jedne ćelije do druge, i minijaturni kaskaderi koji uskaču kroz male prozorčiće u naše krvne sudove.
Ovi minijaturni kaskaderi prolaze kroz zaista dosta mesta-stanica u našem telu, od delova mozga koji odlučuju kako ćemo reagovati u sekundi, preko srca i krvi, sve do creva.
Još jedan takav kurir i kaskader je i serotonin.
SEROTONIN
Da u našu krv stižu neke supstance koje sužavaju naše krvne sudove, prvi je primetio nemački anatom još u 19. veku. Isto to je primetio i italijanski farmakolog 1930. godine i nazvao ga “enteramin“. Tu supstancu su zatim 1948. jedan Italijan i dvoje Amerikanaca ponovo potvrdili i nazvali je serotonin.
Kako god, ovaj kurir-kaskader nas, kada mu dozvolimo, oraspoloži. Pruža nam osećaj spokoja, unutrašnjeg mira i opuštenosti.
Ovog malog kurira ima prirodno u svim živim bićima.
Isto tako, svima koji pričaju o kuvanju ili pišu blog o čokoladi poznat je taj osećaj… sreće.
Kada se desi da se šetnja ovog hormona sreće po našim ćelijama i prozorčićima krvnih sudova proredi, onda budemo depresivni, agresivni, zabrinuti (merimo svaku sitnicu), anksiozni i obično počinjemo češće da posećujemo frižider i fioke, posebno one u kojima držimo čokolade.
A ni banane ne zaobilazimo tako lako.
Čokolada i kakao naravno nemaju u sebi serotonin već triptofan preko koga se ovaj “hormon sreće” izlučuje. Jedan profesor organske hemije na berlinskom fakultetu se i sam izrazio da, iako tog treptofana ima u jajetu mnogo više nego u čokoladi, nijedno mu kuvano jaje za doručkom do sada nije probudilo osećaj sreće kao čokolada.
Da li je sve oko triptofana tačno, da li je uzrok našoj sreći posle kockice ili svih redova čokolade samo velika količina ugljenih hidrata, masti i proteina na tako malom mestu, ili nam je čokolada ipak samo psiho-duševno najbolji prijatelj, ostavljamo istraživačima koji se i sami dobro osećaju posle kockice-dve čokolade da prouče.
Mit da čokolada pravi “prave lavove u krevetu” je nažalost samo mit. Ipak se najveće fantazije odigravaju u glavi a ne u triptofanu i čokoladi ili teobrominu i kakau.
Poznatije su ipak masaže sa čokoladom i kakaom jer kakao zrna pospešuju rast ćelija u koži i deluju protiv bora (jedna od ispitivanja na fakultetu u Münster-u, Nemačka).
Ono što Nemac iz 19. veka ali i njegove kolege verovatno o serotoninu još nisu znali jeste da on vlaži naše oči, podmlađuje naše mišiće, umiruje otkucaje našeg srca, ublažuje naše bolove.
Verovatno nisu znali ni da nam je serotonin tu da nam bude toplije kad nam je hladno i obrnuto, da nam dovodi u red san i budnost, i da pred mrak serotonin ustvari postaje melatonin (ovu supstancu izlučuje mali organčić u sredini naše glave koji reaguje na svetlost i tamu, više pogledajte pod “beta talasi “). Najverovatnije im tada nije bilo poznato ni da, za razliku od jednog drugog kurira, kurir serotonin ponekad može i da nam uskrati želju za jednom drugom poslasticom, seksom.
DOPAMIN
Taj drugi interesantni i, dakle, svima poznat i omiljen kurir koji se šeta našim telom je dopamin.
Njega poznajemo i volimo i onda kada u životu imamo dovoljno motiva i unutrašnji podstrek za nove poduhvate, ili pak kada nas ova hemikalija u našem telu dovede do ludila kada ne znamo kako da savladamo u glavi previše ideja o novim poduhvatima.
Ukoliko nas sve te ideje i poduhvati na kraju ipak dovedu do osećaja sreće, onda ga sigurno možemo nazvati hormonom sreće. Kada ga ima malo onda nemamo želju ni za čim i povlačimo se u čauru. Kada ga ima previše, onda je i naše ponašanje preterano.
Osoba koja pati od duševnog poremećaja koji se zove bipolarnost (stari naziv manijakalna depresija) je osoba sa vrlo promenjivim raspoloženjima (mada neki horoskopski znaci izgleda ove karakteristike u svojoj prirodi imaju skoro bez izuzetka). Raspoloženja takve osobe variraju od nekoliko dana/meseci plakanja i depresije, do par sati/dana prenaglašene sreće i osećaja snage. Upravo u fazi manije– onda kada osoba misli da je najjača, najbolja i nepobediva, nivo dopamina je povećan (nažalost problem bipolarnosti se kod nas i dalje ne shvata dovoljno ozbiljno iako je on veliki porodični i socijalni problem koji donosi potpuni haos i raspadanje čitave porodice ili čitavog kolektiva).
OKSITOCIN
Sledeći, ako ne i naš najomiljeniji kurir je oksitocin.
On je vesnik nežnosti dodira bebe ili topline zagrljaja osobe koju bezuslovno volimo, glasnik poverenja i vere u čovečnost, nosač mira i smirene sreće. Jedan nemački pojam to vrlo lepo opisuje u jednoj jedinoj reči: Geborgenheit (..heit– …”hajt”) što znači osećaj toplote i pripadanja toj toploti, osećaj zaštićenosti.
Oksitocin je i ona supstanca koja nas navede da za vreme ili neposredno posle polnog odnosa našem partneru kažemo da ga volimo (iako smo sa njim samo pre nekoliko sati opasno ratovali i ne voleli ga).
Kad smo se tek zaljubili ili kad počinjemo “ljubav iz početka”, oksitocin je tu. Veze i brakovi ipak često prerano umiru jer ljudi ne daju ni vremenu, ni ljubavi, ni dobroti šansu za novi početak i novu zaljubljenost.
Reč oksitocin dolazi od grčke reči ὠκύς (okis) i starogrčke reči τόκος i znači “brzo rađanje”.
Farmacija je danas napravila i sprej za nos sa ovim hormonom koji ublažava socijalnu anksioznost i pomaže kod autizma (potvrde sa kongresa nemačkih endokrinologa u Bonu 2018. godine).
Novac, naravno, nema snagu koju ima jednostavan, besplatan, topao dodir muškarca, žene ili kućnog ljubimca kojeg volimo.
Zato se sreća ne može (tako lako) kupiti.
Upravo u toku pisanja ovog članka i mog truda da stručne informacije na temu hormoni sreće prenesem najtačnije moguće, naišla sam i na web stranicu zadužbine vrlo poznatog nemačkog istraživača, okeanologa, kosmopolita, ekologa, klimatologa i predavača Aleksandra von Humbolta u Bonu, iz 2011. godine u kome se govori o tome šta je sreća. Između ostalog se i tamo, kao i na celokupnom web sajtu na kome se trenutno nalazite, govori da “moja kuća, moj auto, moja jahta“ čoveku ne daju nikakvu sreću i da su ustvari najsrećniji ljudi oni kojima je pošlo za rukom da dovedu u ravnotežu ono što imaju, ili ono do čega su i realno sposobni da sebi stvore, i onoga što hoće.
(ova celokupna web stranica se upravo i bavi time, šta je ljudska sreća, o tome kako napraviti razlike u životu i kako razviti one najlepše, najvrednije ali ipak skrivene moći u čoveku)
NORADRENALIN
Ovaj hormon nije baš pravi “hormon sreće” jer je usko povezan sa adrenalinom koji je hormon stresa, ali je umešan onda kada smo jako motivisani, povećava našu spremnost za umne aktivnosti, učestvuje u sagorevanju masti u našem telu.
FENETIL-AMIN
Još jedan kurir koji nam donosi osećaj sreće koji se, kao i svi ostali kuriri- hormoni sreće, nalazi prirodno u svim živim bićima kao i u biljkama. Ni ovaj hormon nije samo “hormon sreće” jer je kao i adrenalin, noradrenalin i dopamin tu kada je i stres, ali kada je njegov nivo u našem telu uravnotežen i kada nam naš stres na kraju postane unutrašnje zadovoljstvo, onda važi za hormon sreće.
Tako su istraživači pronašli da ove supstance posebno ima u kakao-zrnima i ulju gorkog badema i da je tu gde i snažna motivacija, kod recimo sportista na treninzima ili, opet, kod onih sveže zaljubljenih. (izvor: stručni tekst iz maja 2019.)