IZDISAJ, UDISAJ I ZADRŽAVANJE DAHA

Svako od nas praktikuje zadržavanje daha a da to i ne primeti.

Jogičke tehnike disanja, pranajame, kultivišu procese disanja, udisaj, izdisaj i zadržavanje daha. Dah se zadržava u određenim delovima tela i određen period vremena. Ove tehnike, koje su ujedno i kontrole disanja i proširivanje prane, fransformišu ono mehaničko u nama dajući nam priliku da živimo kao svesna ljudska bića.

Na osnovu mog bogatog iskustva sa pranajamom i njenim tehnikama kao i na osnovu velikog iskustva podučavanja nekih od ovih tehnika, rekla bih da bi vremensko trajanje udisanja, izdisanja i zadržavanja daha svaki praktikant trebao lično da odredi.
Ovo je posebno mudro za one koji se nalaze na početku ove višeslojne prakse jer su i količina i priroda vibracija uma i njihovo izražavanje drugačije kod svake osobe pojedinačno, svakog dana i svakog sata.

Onima koji se nalaze na samom početku prakse biće možda teže da se skoncentrišu na disanje ali obzirom da je to samo prolazna i normalna faza, ne treba odustati od praktikovanja pranajama tehnika.

Ono što je najvažnije kod pranajama tehnika je da se one izvode potpuno svesno, sa velikim strpljenjem i apsolutnom ahimzom (u ovoj slučaju se ahimza odnosi na ne povređivanje samog sebe).

Samo na taj način čovek može da upozna svoj unutrašnji svet i da ga transdententira, šta god da to značilo u životu svakog pojedinca.

Ovo se dešava potpuno spontano i bez truda. Takvo zadržavanje daha se zove kevala kumbhaka, ili spontano zadržavanje daha.

Ovo je kao high-end disanje.

To je osećaj i iskustvo/znanje transcendentalne energije.

Ima mnogo koristi jogičkih tehnika disanja. Da pomenem samo par:

za vreme praktikovanja pranajame oslobađa se velika količina toplote (energije) koja sagoreva sve nečistoće i u telu i u umu. U toku pranajame, telo se znoji i tako oslobađa otrovnih materija. Organi za disanje se prečišćavaju, pluća se jačaju, energetski slojevi se dovode u ravnotežu. Nivo lične prane u osobi se povećava i pomera ka višim nivoima. Pranajama pozitivno utiče na malokrvnost. Celo telo čovekovog bića kao i njegov mentalni sistem se regenerišu. Reguliše se odnos između kiseonika i ugljen-dioksida.

Koristi pranajame jednostavno ima nebrojeno mnogo, mnoge će se tek potvrditi.

Svakako je uvek najmudrije za čoveka da i sam isproba a ne da čita, i da sam doživi pranajama tehnike naravno podučavan vrlo iskusnim učiteljima. Iskusan učitelj i dobar poznavaoc pranajame je važan jer su vežbe pranajame vežbe sa dahom koji je najmoćnije oruđe za čovekovo i telo i duhovnost, a Joga je jedinstvo čoveka u telu, duhu, čulima i duši, i sa višim Bićem.

Moderne nauke su takođe prepoznale da se zadržavanje daha i poseban odnos između udisanja i izdisanja može iskoristiti za terapiju.

Sve moderne tehnike disanja i terapije vezane za disanje su tako više ili manje bazirani na starim jogičkim tehnikama disanja.

Terapije disanja koje se sastoje u regulisanju odnosa između kiseonika i ugljen-dioksida kao što je terapija CART, ili pak one terapije gde pacijent koristi posebna sredstva za disanje (nemačka tehnika, upotreba naziva tehnike bez direktne saradnje je zaštićeno zakonom), koriste se za lečenje pacijenata koji pate od depresije, anksioznosti, impulsivnosti, nedostatka pažnje ili koncentracije.

Kao i u jogičkim tehnikama disanja, zadržavanje daha je i u modernim tehnikama manje ili više centralni deo terapije.