Iza ove web stanice se nalazi jedna mala žena sa nešto većom i šarenijom biografijom, i ovo je jedan kratak uvod u istu.

Hronoligija je, zbog intenzivnosti i paralelnosti, malo isprepletena.

Inspiracija za pisanje ove “netipične” biografije bila je vrlo često prisutna radoznalost učenika na časovima, kao i svih onih koji su bili zainteresovani više za sam Likin život nego za važnost i lepotu sopstvenog daha i originalnosti sopstvene duše…

U nadi da će ovaj tekst inspirisati sve nas…

Posle šest života koja je njena majka nosila i bezuspešno pokušala da donese na svet, Lika je osmi kreiran i drugi od dva preživela života.

Njen nervni sistem, i njena kičmena moždina su se razvijali i njeno srce počelo da kuca u isto vreme pored još jednog života.
Rođena je 24. februara 1969 godine sa 1,8 kg i zajedno sa bratom blizancem odrasla u porodici i sredini toplih ljudi gde je nesebično davanje i deljenje bio najprirodniji i najspontaniji deo svakodnevnice cele zemlje SFRJ.

Kao dete je, uostalom kao i sva ostala deca, imala mnoga interesovanja. Porodica joj je pružala veliku ljubav, razumevanje i podršku za različite vrste kreativnosti.

Njen otac, koji je bio prinuđen da prisustvuje streljanju svog oca od strane nemačkih vojnika u II Svetskom ratu, bio je identični blizanac.

Njena majka je bila medicinska sestra, redak filantrop i još ređi altruista.

Pored oca, vojnog lica u civilu, i njegovog vaspitanja stare škole bez “molim te”, odgojena je i majčinom mudrošću gde nije bilo nikakvih zabrana ali gde se učilo i naučilo da posledice snosimo sami. “Ko tebe kamenom, ti njega hlebom” su takođe bile reči i dela njene majke i time neraskidivi deo Likinog odrastanja.
Liku i njenog brata su uvek čuvale ciganke, majka bi takođe dovodila male cigančiće sa ulice kući, kupala bi ih, nahranila i posle druženja sa Likom i njenim bratom, vraćala bi ih odakle ih je dovodila, govoreći da ne treba praviti razliku između ljudi.

Oba roditelja su bili vrlo kreativni ljudi.

Dok su mnoga deca u osnovnoj školi između udžbenika držala stripove nju su više privlačili anatomija ljudskog tela, geni, mozak, nervi, priroda stvari “iza”.

Najveća strast, želja i ljubav joj je bilo umetničko klizanje ali je taj eventualno novi životni put, ponuđen nesebičnom i neobično hrabrom idejom njene majke, tada podrazumevao razdvajanje od brata blizanca koje ona odbija.

Kasnije otkriva časopis TREĆE OKO, žurke, zaljubljivanja, okultnu anatomiju, mistiku, filozofiju, književnost, tajne zdrave ishrane, alternativne metode života i izlečenja… Interesovanje za “nešto iza” se produbljuje na razna polja.
Lekovitom bilju je verna preko 35 godina.

Iz želje i potrebe da razume ljudska osećanja, misli i dela, posebnog onih najbližih, još u srednjoj školi počinje da se bavi psihologijom.

Zbog ne najboljih ocena u srednjoj školi, na sreću, nije primljena na odsek psihologije Filozofskog fakulteta.

Sa nepunih 18 godina upisuje odsek biologije na Prirodno matematičkom fakutetu.

Sa 19 godina ostaje bez majke i tada za nju počinje jedan novi život potpuno drugačiji ne samo od njenog dotadašnjeg već i znatno drugačiji od života njenih vršnjaka kao i od života mnogih drugih ljudi, mnogo starijih od nje same.
Zbog nedostatka finansija i podrške ubrzo prekida studije biologije.

Krajem 80-ih i početkom 90-ih živi Novom Sadu gde ima najveću moguću sreću da upozna i život deli sa velikim eruditama i uopšte dobrim ljudima preko kojih ulazi i u svet pozorišta. Najveći deo u tom periodu života provodi radeći u knjižari Nolit na Spensu (današnjem Solarisu) u Novom Sadu, tada jednoj od najboljih knjižara u celoj zemlji. U to vreme se duhovno obrazuje i duševno hrani kako u novosadskim tako i beogradskim knjižarama i pozorištima.
Mladalačka zaljubljenost i ljubav je u to vreme povremeno dovode i u Split.

Ubrzo zatim, za vreme rata u, tada SR Jugoslaviji, uprkos svoj toploti odrastanja i srećnom detinjstvu bude joj rečeno da izađe iz očeve kuće i da se u istu više nikada ne vrati kada joj ponovo počinje jedan novi život, život bez ikakve podrške, saveta i topline doma ali i život bez ikakve kontrole, zabrane i tuđih odlučivanja o njenoj slobodi kretanja, izražavanja, mišljenja, delanja i slobodi izbora u životu uopšte. Život sa potpunom, danonoćnom samoodgovornošću i samokontrolom.

Pre ovog događaja, u vreme dok je vežbala crtanje i slikanje i pripremala se za ponovni prijemni ispit na Fakultetu primenjenih umetnosti dospeva u bolnicu zbog gladi.

Od svoje 13. godine leta provodi u kampovima na jadranskom primorju. Tada se približava snazi i mistici mora koji od tada postaju neraskidivi deo njenog života.
Od svoje 17. godine, po očevom vaspitanju, počinje sama da zarađuje za svoja kampovanja.
Od tada, ne samo radi kampovanja i boravka na njenom voljenom moru, radi najrazličitije poslove. Nijedan posao joj nikada nije bila muka. Sve ih je i uvek obavljala sa zabavom i lakoćom. Najčešći i, zbog dinamike i kontakta sa ljudima, nadraži posao bio joj je rad u kafićima, u raznim gradovima.
Takođe, na beogradskom sajmu knjiga na štandu pomenute novosadske knjižare joj je uz srčanu podršku dobrog i večitog prijatelja bilo obezbeđeno mesto skoro jednu celu deceniju života.

Takođe više od jedne decenije, zbog neraskidive povezanosti sa morem, leta provodi na crnogorskom primorju gde radi različite poslove, od rada u bokokotorskom kafiću u Morinju, do dela organizacije finansija u Grad Teatru u Budvi.
Jednog leta radi tri posla istovremeno.
Od umora i posle pozorišnih predstava u Grad Teatru često ne stiže do sobe gde živi, nego bi, sa celokupnom zaradom od predstave Grada Teatra u svojoj torbi, zaspala na nekoj od klupa pored alkoholičara i narkomana dana Budve. Budilo bi je sunce kada bi joj počinjao novi radni dan na poslu pranja sudova na obližnjem ostrvu. U pauzama posla bi vreme, zajedno sa lokalnim i retkim prirodnjakom, provodila u voljenom pešačenju po ostrvskoj prirodi.

Putuje uglavnom auto-stopom, sama.

Upoznaje nebrojeno mnogo ljudi svih mogućih profesija, vaspitanja, navika, volja, zavisnosti, karaktera, naravi, interesovanja, talenata. Sreće strastvene dramske umetnike, pijaniste, sineaste, slikare, pomorce, prirodnjake, bibliofile… i uopšte dobre i vredne ljude na svim mestima gde ju je njen buntovnički, lep život nosio.

Uz veliku moralnu podršku dvoje-troje prijatelja, uz stručnu podršku kostimografa Ljiljane Petrović kao i tihu, ljudsku podršku divnog čoveka i profesora Zore Davidović (1932-2018), 1994. godine upisuje Fakultet primenjene umetnosti i dizajna (FPUD) u Beogradu, odsek kostimografija.
Uz podršku istih prijatelja kao i uz podršku svog brata, u godini NATO bombardovanja, pod teškim uslovima u Jugoslaviji i posle vremena skoro najveće inflacije na svetu, diplomirala je na odseku scenscki kostim 1999. godine u klasi prof. Milanke Berberović.

Od tog momenta, nikada više nije radila “za gazdu”.

Od svojih dosadašnjih 50 godina života, 16 godina što tzv. sezona, što neprekidnog boravka provodi u Grčkoj kao prodavac ručno pravljenog, svog i bratovljevog, nakita. Pored toga, mnoge godine provodi i kao crtač tela na ulici. Pri svim uličnim delatnostima biva potpuno isprepletena sa svim životima grčke ulice. Ljude koje sreće često ugošćuje tamo gde bi trenutno živela zajedno sa svojim bratom blizancem. Mnogi od tih ljudi, kao i njene datašnje ulične kolege ostali su joj prijatelji do dana današnjeg.
Upletena sa svim uličarima ravnopravno, a neke od malih cigančića podučava i grčkom azbukom.

U Grčkoj zatim, na kopnu kao i na ostrvima, između ostalog, osmišljava i realizuje kostime za foam partije skandinavskih organizatora, slika murale u restoranima, crta reklame za firme i jahte, crta plan grada…
Od kompetentnih ljudi i prijatelja na Kritu uči vizantijsku tehniku slikanja ikona.
Održava kurseve tehnike filcovanja u Atini i na Kritu.

U Atini i na Kritu takođe učestvuje na par grupnih izložbi.

Atinski muzej Benaki prihvata na prodaju par njenih eksponata.

Kiparska galerija organizuje u Lefkoziji samostalnu prodajnu izložbu njenih odevnih predmeta i nakita.

Sreće se i živi sa dobrim i vrednim ljudima, divnim umetnicima.

U vreme dužeg boravka u Grčkoj, bila je i zimski plivač.

Uzvišena dobrota jedne duše dovodi je u Nemačku na samom početku 21. veka.

Po prirodi rođenja ili nasleđa praktikovala je razne vrste joge od mladih dana tada još ne znajući u potpunosti da su indijski drevni spisi za sve imali naziv.
Asane izvodi još kao mala devojčica ne znajući da su ti položaji tela mnogo više od čistih položaja mišića i zglobova.

Oko njene 35. godine života sazreva i vreme kada se njena praksa izvijanja i uvijanja ozbiljnije vraćaju u njen život.

Sedam godina posle izuzetno intenzivne prakse, sada ne samo uvijanja i izvijanja kičme i mišića, i posle samostudiranja ne samo anatomije, biomehanike i uopšte smisla izvođenja jogičkih položaja tela već i ostalih kompleksnih nauka drevne Indije, u Nemačkoj upisuje i zvaničnu obuku za joga učitelje koju završava sa više od 700 časova nastave na nemačkom jeziku, uključujući i obuku iz oblasti Yoga Nidra™ od direktnog učenika Swami Satyanande, na engleskom jeziku.

Njeno interesovanje još iz gimnazijskih dana za školsku psihologiju su tada već davno prerasla neka dublja iskustva i prepoznavanja.

Osmogodišnji period podučavanja joge u Nemačkoj i na nemačkom jeziku dopunjuju i predavanja na razne teme iz oblasti raznih joga kao i nekoliko organizovanih boravka u manastirima i povučenijim mestima, u kombinaciji sa praksom hatha joge.
U Koblencu, Nemačka, na dvogodišnjoj obuci za hatha joga učitelje, 2012. godine održava predavanja iz oblasti anatomije ljudskog tela i njene veze sa praksom joge koje, na zahtev ljudi koji pohađaju obuku, nastavlja serijom predavanja na istu temu kao i na temu veze između kosmosa i čoveka, i praksi iste.

Na njenom životnom i putu joge u jednom periodu se spontano i prirodno ali i kao nastavak životnih stanja stvari dešava da bude i potpuno predana jogi praktikujući vrlo napredne tehnike koje joj sasvim prirodno i u skladu sa intenzitetom, predanošću i ostalim okolnostima donose i određena iskustva.
Život čoveka potpuno predanog jogi podrazumeva svakodnevnu i predanu praksu (sadhanu) koja počinje pre svitanja, i koja, se, preko veoma aktivnog i kreativno plodnog dana, završava svakovečernjom meditacijom i ostalim jogičkim praksama.

Na američkoj stranici Yoga Alliance pored njenog profila stoji mali zeleni znak za E-RYT 500, trenutno najviša zvanična oznaka za hatha joga učitelje na svetu.

Sebi kreira i pravi odeću od svoje 13. godine. Obično nikada ne oblači uniforme.
Ipak je, iz poštovanja velike topline ljudi, ispravnosti, iskrenosti i stručnosti predavača u školi za thai masažu to učinila 2013. godine u gradu Chang Mai, Tajland, gde završava obuke thai masaže i refleksologije.

Od početka 2015. do polovine 2017. godine vodi i svoju ličnu školu hatha joge u Kelnu, u Nemačkoj.

Njena interesovanja i obrazovanja iz oblasti holističkog načina života i izlečenja se poslednjih godina nastavljaju obrazovanjem o indijskoj medicini i ostalim vedskim naukama.

Par reči više…

Neki ljudi su je nazivali beskućnikom.

“Emigrant” od rođenja.

Preko web portala “couch surfing” je u Nemačkoj godinama besplatno ugošćavala ljude sa skoro svih kontinenata sveta.

Izdržljiv, 33-godišnji podstanar u raznim zemljama i sa raznim iskustvima. U Nemačkoj doživljava čak i ono za šta je nekada mislila da čovek u 21. veku (ponovo) neće doživeti.

Odličan poznavalac duše i energije grčkih vodopada, planina, ostrva, noći, zora, izlazaka i zalazaka sunca pod otvorenim nebom i u najneposrednijoj blizini raznih voda, kao i vrlo naprednih tehnika joge u kombinaciji sa svim ovim.

Dugogogodišnji netipičan kamper po evropskim planinama i pored evropskih voda. 
Poznaje i život na duže vreme pod golim nebom.

Uglavnom samouka.

Nije član nijednog odeređenog joga pravca i njene grupe, kao ni religiozne sekte, društva ili organizacije.

Veruje u ljude i njihove beskonačne ali skrivene potencijale.

Ne jede ništa i nikoga šta/ko poseduje nervni sistem.

Poštuje svaki pojedinačni život na našoj planeti kao i sva događanja u celokupnoj Vasioni ali svakako osim njenog života kao bliznakinje, njenog daha, očiju, ušiju, srca i glave, biografije, života i dela njenih roditelja kao i nekih drugih “sila”, u njenom životu ne postoji nijedan poseban guru (guru– učitelj, vođa, “rasterivač tame u neznanju”).

Tvrdi da postoji veliki broj sjajnih glava i dobrih duša na Zemlji kao i svesti u svim sferama prostora.

Priroda elemenata i jezik prirode uopšte su joj najveći učitelji i prijatelji.

Uvek iznova objašnjava da čovek ne treba život shvatati bukvalno i smrtno ozbiljno.

Bez izuzetka uvažava trud, znanje, iskustvo, osećanja, mišljenje, zdrav humor i različitost svakog čoveka na Zemlji ali svakako ne veruje u razna uverenja, svedočansta, potvrde, titule i pečate “power-gurua” ili “majstora”meditacije ili duhovnosti posebno ne u one novog doba i u bogatim zapadnjačkim zemljama. Takođe ne uzima za ozbiljno takozvane “master-joga” časove.

Veruje u majstorstvo dobrote i srca.

Poštuje svaku jedinku na Zemlji ali se ipak pored istinske dobrote ljudi, otvorenog srca, znači uma, pored onih koji su i pored izazova izobilja ostali na zemlji, koji uprkos svemu imaju vedrinu i humor (a ne cinizam), koji veruju u lepotu prave, istinske dobrote i koji zrače svim ovim, oseća kao u svom najtoplijem domu.

Smatra da su sopstveni trud, požrtvovanje i snaga volje najbolje škole.

Njen život danonoćne samoodgovornosti i samokontrole kao i fascinacija o ljudskom nastajanju i transformaciji nisu prestali ni dan danas.

Njeno deljenje i davanje bez suvišnih zašto, kome, kako ili čemu je inspirisalo mnoge ljude na Zapadu da joj postave pitanje da li ima neki psihički problem.
Osim što je i sama pomagala psiholozima u njihovoj praksi, na ovaj ili onaj način, (jednom prilikom je na FDU u Beogradu bila planirana kao asistent na jednom od projekata tadašnjeg profesora), ne posećuje ni psihologe ni klinike niti učestvuje na terapijama nenasilne komunikacije.

Pored ostalih okolnosti, blizanački urođen osećaj blizine drugoga, disanje pored drugog, deljenje sa drugima, iskustvo slušanja drugih srca, briga za druge, jedinstvo uopšte ali i kontiunirno odvajanje od svega ovoga kao i ekperimentisanje za promene i novi prostor, duboko su i nezamenjivo ukorenjeni u tkivo njenog postojanja.

Ova kompletna web stranica kao i njen blog http://dancinglila.com/blog-about-life/ refleksija su njenog ličnog iskustva razmišljanja, delanja, slušanja, igranja kao i ličnog iskustva života uopšte.

Iz tehnilkih razloga, ostale fotografije se mogu pogledati na ovoj kao i na ovoj stranici.