PRATJAHARA

POVLAČENJE ČULA 

---

 

Pratjahara je povlačenje osnovnih ljudskih čula iz spoljašnjeg sveta.

 

Kompletnu predstavu o spoljašnjem svetu mi imamo zahvaljujući informacijama koje sakupljaju organi naših čula. Naše oči su najveći “skupljači” informacija. One bez prestanka šalju informacije našem mozgu. Bez organa vida mi ne bismo znali kako svet izgleda.

Naš um je kao nespretno, nemirno dete koje želi da bude svuda i u svako doba. Tu nemirnost prati želja, žudnja ili potreba da se vidi, omiriše, dodirne, čuje, okusi.

Sada, kao što naši mišići ne bi mogli da se pokrenu bez komande našeg mozga (i najsavremenije “robotsko odelo” ili “exo-skelet” koji pokreće paralizovane udove, da bi ih pokrenuo mora da dobije i “pročita” komandu o pokretu iz mozga), tako i svih naših pet glavnih ljudskih čula ne bi mogla da obavljaju svoje radnje bez komande koja dolazi iz našeg mozga.

Aktivnost naših čula da se ipak ukrotiti i to polazi za rukom samo jakoj snazi volje. Jaka snaga volje može ono nespretnije da napravi spretnim.

Plodno i korisno povlačenje čula, pratjahara, je ljudima snažnog uma mnogo lakše izvesti.

 

---

 

Povući i izolovati čula iz spoljašnjeg sveta nije nimalo lako iz mnogo razloga.

Jedan od njih je da je većina uma jednostavno “programirana” tako da mnogi ljudi uglavnom više slušaju tuđe ne nego svoje sopstveno. Mnogim ljudima je mnogo teže doneti odluku da sebi kažu ne nego da “igraju kako drugi sviraju”.

Sve je, znači, u čvrstoj odluci. Ništa nije nemoguće.

---

 

“Oh, ne. Izgubljen je. Ok, umetnik je.”

Mnogo ste puta ili čuli ili i sami izgovorili.

 

Duboko povlačenje čula iz spoljašnjeg sveta mnogi ljudi mogu doživeti sasvim prirodno i spontano.

Ako ste ikada imali prilike da delite prostor i život sa slikarem, muzičerem, vajarom, piscem onda vam je sigurno poznato stanje  njihove “odsutnosti”. Pravi stvaralac će započeti juče, a “vratiti” (vam) se za dva ili tri dana, smiren i spokojan.

Ta vrsta odsutnosti je stvaralačka odsutnost. Strvaralačka odsutnost je umetnost sama za sebe.

Umetnik uroni u svoju čistu kreativnost. Ovo stanje povlačenja čula ne znači da je on zaista odsutan, naprotiv.

Umetnik u isto vreme otkriva objekte čula i njihov je svedok. Razlika je jedino u tome što su čula umetnika proćišćena na najistančajnijem energetskom nivou. Ovo stanje odeljenosti uma od objekata čula se u Jogi zove vairagja i ono se dešava iz najveće dubine srca.

---

 

Bivstvovanje u prirodi i slušanje jezika mora, drveća, ptica, vodopada, ili posmatranje zvezda, sunca ili meseca prirodno vodi do stanja gde se čula povlače i gde se o sebi bez sumnje najviše (na)uči.

Za razliku od društvenog života u kome čovek većim delom sebe bude ono što u suštini nije, u prirodi on nema tu potrebu. A ni prirodu ne zanima punoća glava koje kod nje dolaze.

Bivajući u prirodi, um nema potrebu da meri, analizira, kalkuliše i procenjuje ljude, kontakte, lajkovanja ili ne-lajkovanja. Umesto toga, čovek upija ono što se nudi njegovim očima, rukama i srcu.

U prirodi čovek uživa tačno tamo, beskompromisno i bez sumnje.

To uživanje oslobađa um. Sveže kreirana sloboda uma će se zatim preneti na svakodnevni život i kontakte sa svetom. Iz tog razloga je važno biti u prirodi.

Kad se vreme provodi u prirodi, naravno bez nezasite žudnje za dokazivanjem i dopadanjem drugima i bez bučnih ljudi, glava se prazni od sujete i predrasuda. Tamo se nauči da se ne beži sa nesigurnih scena života već da se prihvate stvari koje su ovde i sada. Uvek ima nekih mogućnosti.

---

 

Svako ko je dostigao stanje u kome se oseća kao mali puž koji povlači svoja čula u kućicu a pri tom ne oseća niti bol niti zadovoljstvo, usavršio je tu korisnu praksu povlačenja čula iz spoljašnjeg sveta.

Svako ko je u svom “stvaralačkom odsustvu” uspeo da razvije svoje prepoznavanje prirode stvari i istinu do sledećeg nivoa, bio on po profesiji prodavac bilo čega, poreznik, lekar ili pekar, usavršio je tu korisnu tehniku povlačenje čula, ili na jeziku Joge, Pratjahara, povlačenje osnovnih ljudskih čula iz spoljašnjeg sveta.

Pratjahara je, znači, svesno povlačenje osnovnih ljudskih čula. To je tehnika uzvišenijeg života, život više Joge. Dostiže se vežbom, predanošću i potpunom iskrenošću prema sebi i svetu.

 

Pratjahara ili povlačenje čula jeste čista umetnost života. Ona je i svesna pažnja i kada se jednom u potpunosti savlada, vodi do dubljeg otvaranja srca.

 

Povlačenje čula nije izum čoveka novog doba i razvijene tehnologije. Vrednost ove tehnike uma bila je poznata čoveku još u starim vremenima.

Kao i u svakoj sferi života, uvek je bolje sam isprobati sve tehnike koje vode ka smirenom duhu i spokojnom srcu.

Ove tehnike, iskustva i rezultati tog iskustva se nažalost ne mogu prepisati, niti kopirati.

 

Bitno je praviti razlike u zivotu a ne ilizije.