LJUDSKA ČULA, ANTIČKI NARODI

I ŠTA SU ONI ZNALI O LJUDSKIM ČULIMA

 

U antičkim vremenima, mnogi ljudi su mislili da je Zemlja samo jedan ravni pokrivač ali su zato imali znanje o “nepoznatim” silama. Poznavali su ljudska čula a šesto čulo su i sami spoznali.

Danas čovek istražuje zvezde i nebeska tela najfantastičnijim i najneverovatnijim instrumentima ali je ipak uhvaćen u zamku o znanju o tim “nepoznatim silama”.

Iako danas neverovatnom brzinom izmišljamo nove aparate, robote, kompjutere i mašine, ipak i dalje čitamo i tumačimo stara znanja i tekstove koje su nam antički narodi ostavili. Svaki čovek može da spozna šesto i viša čula.

O moćima osnovnih ljudskih čula, kako ih usavršiti, i šta je više ili šesto čulo, ostaje nam da i sami spoznamo i osetimo. Stari tekstovi svakako nam ukazuju na ono šta šesto čulo jeste a šta nije.

 

Jedan od izuzetno vrednih starih tekstova je Katha Upanishad. To je studija mistike kreacije, studija života i smrti. O ljudskim čulima, Katha Upanishad kaže:

“Spoznaj telo kao kočiju i dušu kao gospodara kočija: shvati Razum kao kočijaša a um samo kao uzde.”

Sledeći tekst je Vivekachudamani, ostavio nam ga je Adi Shankara, mudrac koji je živeo u 8. veku naše ere. O moći ljudskih čula kaže:

„Okretanje obe vrste organa čula od čulnih objekata, i postavljanje u njihove centre naziva se Dama ili samokontrola. Najbolji Uparati ili samo-povlačenje sastoji se u tome da funkcija uma prestaje da bude pod uticajem spoljnih objekata. ”

 

“Postojano opuštanje uma na svom Cilju nakon što se odvojio od mnogostrukih čulnih objekata neprestano posmatrajući njihove nedostatke, naziva se Šama (Shama ) ili smirenost.”

Bagavad Gita (Bhagavad Gita) je deo starog indijskog teksta na sanskritu, Mahabharata. Nastao je mnogo pre nove ere i kaže:

Bhagavad Gita 1.3.5:

“Sada onome što je bez znanja, sa umom koji se nikada nije primenio, njegova čula su mu kao divlji konji koji ne slušaju svog kočijaša”.

Pet ljudskih čula su opisana kao pet konja a um kao kočija.

 

Antički narodi su znali da, ako kočijaš nema znanje i nije sposoban da eliminiše ono što nije dobro i da napravi razliku između ispravnog i pogrešnog (ovo se zove Viveka ), svaki od pet konja će vući na svoju stranu. Umesto ujedinjenja i harmonije ova nesposobnost pravljenja razlika vodi do još dubljeg razdvajanja.

 

Još su, znači, stari antički narodi znali da neznanje boli.

 

U drugom poglavlju Joga Sutre objašnjava se niža praksa Joge.

Treće poglavlje objašnjava moći viših faza Joge i njihovu praksu. To su:

 

Darana (dharana ) ili koncentracija,

Djana (dhyana ) ili meditacija,

i Samadi (samadhi ), što je samo-realizacija, koja je isto što i samo-znanje ili znanje Sopstva.

 

Kada vreme sazri, čovek se bez posebnog truda nađe na fazama više Joge. Ove tri visoke faze Joge, koncentracija, meditacija i samadi, sužavaju um gde pri tom “sužavanje uma” vodi ka velikoj dubini srca a ne do beskrajne patnje prouzrokovanom najdubljim neznanjem.

 

U suštini, nema razlike između ova tri visoka stanja Joge i svesti. Ova stanja su pre različiti stepeni transformacije.

 

ljudska čula šesto čulo

 

Praktikovanje koncentracije i meditacije mogu da probude najveće potencijale mozga.