Language switcher
Koncentracija i njen manjak su bili poznati još antičkim narodima. I danas su svima nama dobro poznati i to nije nešto što treba kritikovati, šta treba precenjivati ili potcenjivati.
Koncentracija treba danas da postane naša preventivna medicina i to bez odlaganja.
Svakome je poznat osećaj kada je um rastrojen i kada se oči kao pisaća mašina uvek vraćaju na početak iste rečenice.
Takođe je svima poznat osećaj kada um lagano pluta negde daleko dok neko nastavlja da priča dosadne priče.
A i svako od nas zna koliko naporno i opasno može biti kada druga osoba drži volan dok joj je um negde drugde.
Sada, ukoliko je vaš um usavršio svoje samo-isključivanje dok vam muž, žena ili kolega nastavljaju da pričaju dosadne priče. Ukoliko se ovo ne završi bolno ni za vas ni za druge, onda je to sjajno!
Međutim, ima mnogo momenata u našem životu kada nas manjak koncentracije košta tuge, ljutnje ili čak i skrivene pohlepe, i kada je ustvari i za nas i za druge mnogo bolje kada bi bili više prisutni. Bilo bi definitivno manje naporno kada bi naš um funkcionisao direktnije i brže, i kada pri tom ne bi i sam ponavljao dosadne radnje uvek iznova.
Život ipak nije u tome staviti nogu na gas, složiti prepun ormar, dobiti “lajk” ili pridavati pažnju na “ne-lajkove”. (posebno ne-sviđanja drugih osoba ne bi trebalo nimalo da okupiraju naše vreme i naš um.)
Između svakog novog jutra i svake noći svako ljudsko biće ima prilike da pripitomi svoju životinjsku prirodu i taj prosečni, jednostavan deo našeg uma.
Kada čovek uspe da prevazidje taj niži deo uma onda će on širiti mir u svim svojim svakodnevnim prioritetima, u kući, u kancelariji, na ulici, u javnom prevozu, u supermarketu, na putu, na druženjima, u šumi, u ili na vodi, na planinama… A onda će otkriti beskonačnu, čistu prirodu ljudskog postojanja.
Znači, praksa koncentracije ili odvajanja uma nije ništa drugo nego prikupljanje uma.
Ima nekoliko razloga zbog kojih ta nemirna supstanca, naš um, nije uvek sposobna da se skoncentriše.
Želja će iznenada postati prekomerno aktivna i tako će kreirati mnoštvo drugih stvari. Jedan produkt preaktivne želje je požuda. Obe oduzimaju umu dosta i vremena i prostora. Isto je tako i sa strahovima.
Bili naši strahovi svesni ili nesvesni, i oni brzo potroše veliku količinu energetskog potencijala u našem mozgu.
Zatim, tu su i sećanja iz prošlosti.
Planovi za budućnost.
Analize i premeravanja situacija, ljudi i okoline iz prošlosti i budućnosti.
I svi oni cvrkuću njihova “ispitivanja” sve vreme i svuda okolo.
Ova bura u umu stoji na putu svakome od nas. A tako blokiraju evoluciju novih saznanja i otkrića u životu svakog od nas. Šteta je.
Strahovi su najveći neprijatelji slobode. Oni su toliko jaki da mnogi ljudi i ne primećuju da su se ustvari totalno stopili sa strahovima. Život mnogih ljudi nažalost tako nije ništa drugo nego sveza strahova. Tako snažno su ljudi identifikuju sa strahovima.
Sada, da li je, ipak, moguće reći ne sopstvenim strahovima?
Moguće je samo onda kada je um dovoljno jak da posmatra samog sebe bez bilo kakvih preuveličavanja ili osećaja krivice.
Ništa nije nemoguće. Sve što treba jeste vežbati. A tada će biti samo pitanje vremena kada će i sama duša biti pravo Sopstvo a ne samo bledilo njegovog krhkog odsjaja.
Koncentracija je, kao i sve ostale mentalne aktivnosti, izbor koji se dešava u umu.
Svesno odvajanje uma od njegovih vrtloga i burnih aktivnosti je jogička tehnika koja se zove koncentracija ili Darana.
Reč darana (dharana ) ima koren u reči dhri što znači držati, nositi ili ostaviti.
Darana je stanje u kome je um usredsređen u jednom smeru (engl. one-pointedness). To je stanje potpune koncentracije. To je usredsređena pažnja.
Postoje mnogi praktični saveti kako pripitomiti burni okean uma. Pri tom se reč “pripitomiti” odnosi na smirivanje onog dela uma koji umesto čistoću duševnog mira donosi mutni nemir i uzburkanost.
Uvek je mnogo mudriji um onaj koji ne “prepisuje”, prepričava i prisvaja tuđe znanje i iskustvo. Za one koje ipak vole nešto i da pročitaju, stari tekstovi odlično objašnjavaju koncentraciju, koja je osnova za sva viša razlaganja i ujedinjenja svesti.
Znači, samo napred i širite mir.
photo by: Mira Prica