Sve se vrti oko onoga što se zove pročišćavanje i bistrenje duha. Duh ugošćava naše navike. Znači da se sve vrti oko pročišćavanja naših navika.
Svako može da promeni svoje navike samo ako hoće, i nema ljudskog stvorenja na Zemlji koje to ne bi moglo da uradi. Samo zavisi od toga koliko je potencijalni majstor spreman da žrtvuje svoj duh (um). Nema bolje droge od sopstvenog duha. Klinički lek može nekoliko sati, meseci a možda i duži niz godina držati pod kontrolom jedan deo mozga ali će zato sistematski i zauvek uništiti potencijal mnogih drugih moždanih delova.
Čovek ima psa ljubimca. Ali čak ni pas ljubimac ne može da održi mir u duhu čoveka trajno. Jednog dana će pas ljubimac umreti i ljudski um će ponovo biti van pameti.
Ali jednu stvar svaki čovek na svetu može da učini za sebe a to je samokontrola. Samokontrola nije uporno uvežbavanje kako da drugima dozvolite da kontrolišu vaš um već je to čvrsta odluka da promenite svoje lične navike. Sve se vrti oko navika uma. Um je vrlo lenja i koruptivna stvar.
Jedan od odličnih dopinga protiv lenjosti je tišina. On nimalo nije lak. Mnogo je lakše pričati bez prestanka nego zaćutati. Ljudi danas čak plaćaju kurseve i časove gde bi mogli da zaćute. Ali ne morate da se zatvorite u neku pećinu ili da plaćate ćutanje. Možete odlučiti da zaćutite čak i onda kada izgleda nemoguće (za)ćutati.
A tada, kada se jednom ućutite, druge glave će to odmah prepoznati i odmah će vas pitati šta se sa vama dešava.
Po navici vaš um će odgovoriti: “ništa mi nije”. I ućutaće.
