Viša transformacija svesti

Po onim osobama koje su doživele stanje potpunog stapanja znanja u njegovoj punoći, čak i stanje Samadija, koje je i samo već viša transformacija svesti, ima različite stadijume.

Praktikovanje koncentracije, meditacije i upijanja vodi (može da dovede) do najvišeg stanja stapanja svega, do nirvikalpa samadi . Ovo stanje svesti i uma je opisano kao niže stanje Samadija.

Čak i u ovom stanju koje je po prirodi jedinstveno, ljudski um može da se izgubi u preterivanju i lažnoj identifikaciji.

Čak i u plodovima Joge ima zabranjenog voća.

U stanju najvišeg upijanja, osećaj ja-sam (egoizam) i njegov narcistički brat-osećaj egotizam, više ne postoje.

Kao što oči nisu čulo za sebe već su alati čula tako je i um (gde živi razum) samo alat krajnjem, intuitivnom znanju.

Praktični (ne teoretski) jogi ne vidi razliku između gomile zlata i gomile buđavog drveta. On ima uravnoteženo ponašanje i njegov život nema poljuljanih promenjivih raspoloženja. Kada je jednom doživeo veličinu i čistotu, takav jogi će biti odvojen od prosečnosti.

Međutim, takva najviša transformacija nije moguća bez masivnog predznanja što znači iskustva.

Uprkos čitavom mentalnom trudu, samo dobro oplođeno zemljište može izroditi visoko transformisani um.  Ova transformacija (upijanje) je uprkos svom trudu data milošću ili moćima koje su mnogo veće od našeg malog bića, bilo da ove moći dolaze od zemaljskih ili vanzemaljskih duhova.

Ako je data, ova transformacija se ne može potisnuti nijednim trudom svejedno bio on unutrašnji ili spoljašnji.

Neki ljudi poseduju prirodni pristup bogatom, nesvesnom toku znanja. Ovi ljudi mogu dostići vrlo visoke nivoe energije i bez praktikovanja Joge.

Ipak, ovakvi ljudi su na Zemlji retki.

Tri gune ili tri različite moći koje se još zovu i kvaliteti prirode su u ovom stanju transformisane. Kao što ustvari nema dobrih ili loših ljudi tako nema ni dobrih ili loših guna.

Ima samo dobrih i loših dela ljudi, i dobrih i loših izražavanja njihovih snaga.

Dobrota nije neprirodna, dobrota je čoveku data rođenjem. Ima samo nesvesnih i svesnih ljudi, ne zaista dobrih ili loših.

Svesne (osvešćene i probuđene) osobe čine dobra dela a nesvesne loša. Oni koji čine loša dela žive u samici svojih strahova. Strahova da vole, da budu voljeni, da budu.

Joga Sutra nije pretpostavka. Ove “niti” su (najverovatnije) sastavljene od Patanđalija ali su ovi aforizmi bazirani na iskustvima starih hindusa mudraca koji su dostigli znanje o prostoru, vremenu i svesti.

Ovi stari mudraci dostigli su i opisali stanje krajnje Istine, ili viša transformacija svesti, u vremenu kada nije bilo modernih intrumenata koji bi merili bilo koje od njihovih iskustava.

Prvi aforizam u Joga Sutri kaže:

Sutre 3.10-15 kažu da se gruba materija, kao što su telo i organi čula, transformiše u finiju materiju oblika, vremena, uslova.

Primer iz svakodnevnog života za ova promenu materijala, ili razumevanje promene srži, je primer iskustvo jednog umetnika. Jednom umetniku ovo će biti vrlo dobro razumljivo.

Umetnik će u ruke uzeti glinu i vodu (koje su grube materije) i za neko vreme će od te gomile smese nastati jedna nova forma.

Želeći da napravi pauzu u njegovom stvaranju, možda da sebi prinese šolju čaja, bilo šta, nesrećno će srušiti njegovo delo koje će u sekundi postati ne remek delo nego gomila prašnjave gline baš kao što je bila nego što je poprimila svoj novi oblik.

To znači da srž ostaje ista ali tokom vremena uzima drugačije oblike. U pogledu stepena uspešnosti, ovaj proces bi se zvao evolucija.

Primer gline može se primeniti na svest i njenu evoluciju.