Ljudska prava i zakoni prirode
U svakom ljudskom društvu sloboda govora i izražavanja uvek je bila i uvek će biti potreba i pravo svakog čoveka.
Iskrenost i istinitost prema sebi i drugima uvek su bili veoma izazovni.
Zašto je govoriti direktno iz srca tako izazovno?
Kako rastemo i razvijamo se tako naša ranjivost raste.
Tu se ne radi samo o tome ko je kakvih karakteristika kao pojedinac (a svako od nas je pojedinac i individua od prvog dana postojanja) već se radi o tome da je ranjivost ogledalo čitavog našeg društva. Od roditeljskog doma do danas, ranjivost je ta ključna reč i neprerađena emocija.
Rast
Kako odrastamo tako sve više postajemo svesni manipulacije, neprestanog ubeđivanja, kontrole uma, preterivanja. Oni su oduvek bili prisutni u okviru manjih ili većih grupa ljudi. Bilo ih je pre nas, i ostaće i posle nas.
Produkti tih ljudskih akcija su ekstremni strahovi i osećaj krivice pojedinca, i oni su postali su velika prepreka kako za ličnu tako i za evoluciju kolektiva iz razloga što je sve povezano. Kolektiv je skup ličnog. Sebična dela ljudi su kao ogledalo. Sebični potez jednog čoveka će zatvoriti srce drugog, uništiće poverenje a poverenje je osnova ljubavi. Odsustvo poverenja je razlog zašto među ljudima ima vrlo malo refleksije, ako je uopšte i ima.
Kao i u svim drugim poljima ljudske egzistencije, klima, mustre društva, njegovo bogatstvo i struktura jezika igraju veliku ulogu u komunikaciji između ljudi i u onoj unutrašnjoj komunikaciji.
Ljudi koji govore otvorenim srcem zaista postoje
Uprkos skeptičarima i svemu oko pojave poverenje-nepoverenje, postoje ljudi koji se izražavaju pravo iz srca. U društvu ovih ljudi svi se osećamo dobro i svi volimo taj lepi osećaj jer je jednostavan. A samo jednostavnost može doneti spokoj i divan osećaj unutrašnje slobode.
Ko su ljudi koji govore iz srca?
Oni koji prate svoje srce.
Ti ljudi su vrlo spokojni, topli i uzemljeni ljudi. Oni nisu glasni. Ljudi koji govore iz srca čak i kada im se drugi smeju i rugaju veoma su opušteni ljudi i bukvalno vrlo topli ljudi. Ako ih dodirnete i zagrlite lako ćete se u to uveriti.
To je izazov, ali koristan izazov. Veoma je korisno biti nežan, razgovarati i delovati od srca jer je naše srce veoma moćno i sastoji se od veoma moćnih vibracija.
Kako možete učiniti svoje srce snažnijim?
Davanjem.
Deljenjem sopstvenog srca i njegovih moći sa drugima direkto iz njega samog a ne iz iluzija (iz iluzija o sebi i svom ličnom “transformisanom srcu”- ima ljudi koji o sebi govore da imaju “transformisano srce” ali su to opasna predstavljanja samog sebe drugima.)
Oduvek je važilo da dobijemo nazad ono šta smo uložili.
Čovek će sada pomisliti na nekakve materijalne stvari koje je dao drugima i onda će biti ubeđen da je dao- znači da je i zaslužio da dobije. Ali n eradi se o toj vrsti davanja, iako donese lep zlatni presek u ličnom srcu i ličnom dahu. Radi se o iskrenosti, pravoj, istinskoj, čistoj iskrenosti prema sebi, pre svega ostalog.
Iskrenost se isplati.
Ovde želim da podelim sa vama jednu kratku priču iz mog privatnog života.
U većini sredina, prvi kontakt komunikacije biće razgovor o vremenskim uslovima. Sa tom pojavom se susrećem uvek iznova. Gde kod da živiš, komšije će uvek nastaviti priču o vremenskim uslovima. Zimi će se žaliti i razgovarati o hladnoći, leti ćete ih ponovo pozdraviti sa “zdravo, dobar dan”, oni će odgovoriti: “Što je toplo!”. Razgovor će zatim nastaviti kombinacijom primedbi zašto je tako hladno u julu ili kako je tako toplo u februaru. Pogotovo u tim slučajevima je zbog dosta komplikovanih kombinacija CO2-hemijski tragovi na nebu-kapitalizam-komšija-klima danas bolje ne ulaziti u raspravu.
Iako poželim da čujem nešto novo, njihovo lično mišljenje, nešto o njima samima, o njihovim ljudskim osećanjima, duši, uvek se iznova suočavam sa istim pristupom međuljudske komunikacije- koliko je napolju hladno i koliko je napolju toplo.
Odgovarajući da je sasvim normalno da je u februaru hladno i da je juli juli i da je normalno da je u julu toplo, kao što pretpostavljate- oformila sam čitavu brigadu neprijatelja oko sebe.
Čovek je uvek bliži istomišljeniku.
(Mnogo ozbiljnije priče o mom velikom i teškom iskustvu slobode mišljenja i govora, iskrenosti i istini, možete čitati ovde)
Kada sam došla u Nemačku, govoreći šta osećam i mislim i smejući se baš kao što se smejem danas i svuda drugde (smejući, ne ismejavajući, ove dve ljudske osobine nemaju istu nameru, predistoriju, smisao) ljudi su me, retko direktno a najčešće preko drugog, pitali da li imam neke psihičke probleme.
Mi ljudi smo grube životinje, lako zloupotrebimo tuđu iskrenost. Okolo možemo šetati sa maskom na licu govoreći svetu da smo iskreni kad nismo. Glavni razlog za ovakve podvige leži u vrlo malom znanju o sopstvenim vrednostima.
Čovek može da prepozna tuđe vrednosti i iskrenost samo ako i sam poseduje ove osobine.
Ljudi ponavljaju uvek nanovo iste suve priče verovatno misleći da će izgledati manje pametno ako ih ne ponavljaju. Ali ako pričate priče sa smislom a iz srca, a ne ponavljate klonirane rečenice koje svi oko vas ponavljaju, sigurno nećete biti najomiljeniji u društvu, jer se izdvajate od mase, ali ćete, negde u dubini, biti više poštovani, možda od manjine, svejedno, biće dovoljno. Oni koji vas ne vole zato što govorite ono što oni ne očekuju od vas da vi govorite ne vole ni sami sebe (ne mešajte umišljenost i patološku samo-zaljubljenost i prihvatanje svojih mana, slabosti i unutrašnjeg požrtvovanja koji se zaista i zovu- ljubav prema sebi).
Ponavljanje istih napornih priča jovo nanovo postaće navika vašeg uma. Um se lako izgubi u moru besmisla.
"Hladni ljudi"
Ljudi čija su srca zatvorena su hladni ljudi. Ljudi koji ne pokazuju svoja osećanja u društvu i literaturi svake vrste zovemo hladnim ljudima. Promena samih sebe takvim ljudima jako teško pada, skoro im je promena nemoguća zato što su to ljudi koji su vrlo duboko ukorenjeni u svoje obrasce mišljenja, ponašanja, predrasuda, navika i plastičnosti mozga.
Jednostavno, ne pokušavajte da promenite mozak drugog, promenite svoj.
Iskrenost je izazovna, ali vrlo plodna.
Prihvatite rizik
Kako?
Prihvatite sebe kao ono što jeste, ljudska bića kome je dat najlepši dar- govor, i to govor iz srca.
Kad se taj dar (is)koristi, vodi najvećem blaženstvu i sreći. Vodi ka ispunjenom i spokojnom životu.
Svaki čovek na svetu želi da vodi spokojan i ispunjen život, čak i ako ne izgleda tako.
Ipak, taj iskren govor treba da je i umeren i kontrolisan, inače lako može da postane besmisleno torokanje i blebetanje. Sve što se uvek i na isti način kao neki raport ponavlja, jednostavno gubi vrednost.
Shvatite da je jedina konstanta- promena.
Svaka životinja, biljka, ljudska ćelija i kost, ljudski mišić i organ prolaze kroz promene is sata u sat, dan za danom, godina za godinom. Naše kosti se razvijaju do dvadeset šeste godine, neke se oformljavaju i kasnije. Inteligencija nam se razvija do oko tridesete ili kasnije, ovo zavisi i od vaše sreće sa kim i kako živite.
Možda živite okruženi smrtno dosadnim neinspirativnim ljudima ali to nije razlog da se čovek ponaša kao grubijan. Naprotiv, govorite i delajte iz srca, tako će se i vaša lična inteligencija razvijati. Ćak je i moderna nauka već odavno potvrdila staro znanje- da srce ustvari komanduje mozgu a ne obrnuto.
Svest se menja. Sve se menja. Trebali bi da prihvatimo ovu istinu i da tečemo sa njom a ne da ovu istinu o promeni neprestano kočimo komplikujući tako stvari u životu i sebi i drugima.
Ponekad je dobro i da se prećuti
U ime održavanja harmonije i sprečavanja nasilja, ponekad je bolje da se zaćuti i povuče iz rasprave.
Ja sam uobičavala da (na)pravim budalu od sebe i bez reči ostavim prijateljice koje bih volela, neću vas slagati ako vam kažem da sam ih čak i obožavala, kada bih osetila da im se kakav oblak zavlači u glave i srca, obično dolazeći iz njihovih oblačnih veza. Ženin mozak može lako da se pomuti dobrim seksom. I tako olako ode i njen mozak…
Kažu, jezik može da preseče više glava nego što to može mač.
Horhe Luis Borhes je jednom negde rekao:
“Ne govori dok ne potvrdiš tišinu”.
Psihologija Joge
Na jeziku psihologije Joge, iskrenost se zove Satya.
Govor iz srca zaista nije nešto o čemu bi mogla da se drže predavanja, ili nešto što treba da se posebno uči, ili nešto što bi moglo da se proda ili pozajmi. Sa ovim darom je rodjeno svako srce na zemlji. Dobro je da se čovek povuče u osamu na neko vreme da bi prepoznao istinu o sebi i svojim vremenom zaboravljenih darova. Nikad nije kasno.