Tehnike meditacije

 

Tehnike meditacije su mnogobrojne, kao i ponude. Ali ipak ne bi trebalo da zaboravimo da mi lično nismo izmislili meditaciju već da je meditacija istočna tehnika stara hiljade godina kao i to da zapadni svet ima sasvim drugačiji pristup i odnos prema duhovnosti i životu uopšte od istočnih naroda.

Čovek zapadne civilizacije će o meditaciji više pričati nego praktikovati a tehnike meditacije će uglavnom koristiti da bi smanjio stres ili da bi rešio druge probleme u životu.

Meditacija je u zapadnom društvu više shvaćena i praktikovana kao koncentracija.

Tehnike meditacije (ili koncentracije) umaju široki raspon, od kontemplacije što znači duboko reflektovano razmišljanje o nečemu, do najviših stanja jogičkih, budističkih ili tantričkih misli.

 

Um uvek želi da bude negde. Za fokusiranje uma postoji neograničen izbor predmeta.

U zavisnosti od lične prirode predmet meditacije u Jogi (koja je dualistična) i u Vedanti (koja je nedualistična) može biti unutrašnji ili spoljašni, abstraktan ili konkretan.

Za vrlo nemirne glave predmet za fokusiranje uma biće objekt sa formom, a za one stabilnije predmet bez forme.

Predmeti meditacije

 

To može biti voljena osoba ili čak i neprijatelj (ovo drugo je vrlo izazovni izbor i moguć je samo usavršenom srcu).

Može biti san ili vizija, božansko biće ili forma (u Jogi se takvo biće naziva ishtadevata ), ideja, situacija, konstruktivan razgovor sa mudrim ljudima, mesto, prostor, zvezde, srce.

Kao predmet za meditaciju se može izabrati bilo šta što vodi do dubokog razumevanja prave istine objekta. Razumevanje će zatim odvesti do prepoznavanja i to je ono što Joga jeste.

I u Jogi, i u Vedanti, i u Tantri zajednički predmet meditacije je ponavljanje mantre OM  ili neke od hiljade godina stare mantre kao što je Soham, ili Gayatri Mantra:

oṃ bhūr bhuvaḥ svaḥ, tát savitúr váreniyaṃ, bhárgo devásya dhīmahi, dhíyo yó naḥ pracodáyāt.

Ponavljanje mantre zove se Đapa (Japa ). One se uče na časovima vođenim pravim učiteljima prave Joge ili onim ljudima koji su i sami doživeli mantru na najvišem nivou srca i duha (to se oseti, ne može se lako niti odglumiti niti sakriti).

Ovo ponavljanje mantre se razlikuje, od glasnog ponavljanja (baikhari ), tihog šaputanja (upanshu ) ili u umu (manasik ). Mantra se može i pisati na papiru (likhit ).

Mala napomena o pisanju reči na papiru:
iz razloga što se pristup duhovnosti i životu uopšte na Zapadu suštinski razlikuje od onog na Istoku, moderne zapadnjačke nauke bi danas mnoge stare istočne tehnike okarakterisale kao “poremećaj ličnosti” tako da, za razliku od psihologije Joge, zapadna psihologija ovakvu aktivnost vidi kao “poremećaj uma” i često će osobe koje imaju ekstremnu potrebu da pišu okarakterisati kao “grafomanijaci”. Ovo, naravno, nema nikakve veze sa likhit, prastarom duhovnom tehnikom koja vodi ka visokim nivoima razvoja duha i evolucije duše.

Naprednija stanja, ili tehnike meditacije, su meditacije na abstraktne predmete kao što je značenje mantre ili antičkih tekstova.

 

Za sve tehnike meditacije bilo to kontemplacija, jogička, vedantska, tantrička ili budistička tehnika, svesnost daha, koji je gruba forma prane, ili vitalne energije, korišćena je kao početna tačka. U budističkoj terminologiji ovo se zove anapana sati.

Tehnika meditacije nije važna

Dok god onaj ko meditira ima uravnoteženo ponašanje i istinski spokojno srce, dok god takva osoba može da inspiriše druge uprkos gomile njenih dnevnih obaveza i brzog života, dok god ona ne povređuje niti sebe niti druga živa bića i dok god ne pravi podele između nacionalnosti, rase, obrazovanja, boje kože ili religije ljudi, tehnika koncentracije/meditacije nema nikakvu važnost.

Mi smo svi deo beskrajnog.

I stvar nije u hvalisanju o bilo čemu.

Iskustvo svesnog disanja na najvišem nivou

 

Šta se u višim iskustvima pranajame može dogoditi jeste da se svest i prana ujedine sa dušom.

Ovo će samo po sebi biti spontana (kevala ) meditacija koja transcendentuje um ili intelekt (sposobnost razuma da prevaziđe niže prirode i shvati i razume vrlo visoke abstraktne prirode stvari). Spontana meditacija daje odgovore na mnoga pitanja.

 

Meditacija ipak još uvek nije savršeno ujedinjenje iz razloga što između Sadhake (onaj ko obavlja Sadhanu ili praksu) i predmeta još uvek postoji osećaj razdvojenosti.

Kada su um i prana razloženi i kada više ne postoje granice, čovek doživljava Samadhi.

Različiti nazivi za ujedinjenje prane i duše

 

To je kako Joga pomaže ljudskim bićima da stvari nazivaju pravim imenima i da prave razlike.

Iz ovog razloga je Joga povezana sa pojmovima kao što su paranormalna iskustva, Viši Um, Super Um, kosmička svest, svetlost, prosvetljenje, vantelesno iskustvo, intuitivno znanje, vrhovno znanje, krajnja istina, vančulno opažanje, parapsihologija, mistično iskustvo, metafizika, kosmologija, natprirodne moći, više dimenzije, psihofizički fenomeni, beskrajnost, ujedinjenje, jedinstvo, ponovno ujedinjenje, kvantna fizika, prostor, vreme, bezprostorno, bezvremensko… koje su, na kraju, sve samo prirodne pojave.

Ponovno ujedinjenje svesti

 

Svako pojedino ljudsko biće dolazi na Zemlju sa već ujedinjenim telom, duhom i dušom ali je samo nekolicini ljudi uspelo da realizuju svoje biće.

Svestan način života baziran na naukama Joge može da otvori nivoe Sopstva korak po korak i bez prečice.

Na taj način ljudska se svest razvija (transcendentuje) do ponovnog ujedinjenja (engl. reunification).

Transformacija počinje u U TELU a ne izvan njega

“I tada Jogin dostiže divne snage kao što su jasnoća, vidovitost, sposobnost da se u momentu prebaci na velike daljine, velika snaga govora, sposobnost da preuzme bilo koju formu, da postane nevidljiv, sposobnost da gvožđe pretvori u zlato tada kada je gvožđe podmazano njegovim izlučivanjima.”

-Adi Shankaryacharya, Vivekachudamani

tehnike meditacije predmeti