Pranajama je proširivanje prane ali i svesna kontrola disanja. Ovo je najvažniji deo prakse Joge jer je i dah najvažniji izvor energije.

Pranajama je najdirektniji put do buđenja Kundalini energije, energiji koja je pojedinačno i bez izuzetka sa rođenjem data svakom čoveku. Ta energija i njena snaga ipak kod mnogih još uvek nije probuđena.

Danas se obično pojam pranajame koristi za jogičke tehnike disanja mada su jogičke tehnike disanja tehnike koje proširuju pranu, što je i pravo značenje reči pranajama.

Misli, ili talasi uma, reflektuju se na disanje. Kada je um uzrujan, disanje je nepravilno, brzo i plitko. Kada je opušten, disanje je lagano i duboko.

Kontrolom disanja može se kontrolisati i um dovodeći ga tako do potpune smirenosti, stanja potpunog mira.

Smireno stanje šakti ili životne snage, zove se šanta i to je ogromna životna snaga, jer snaga leži u miru a ne u jurnjavi.

Veruje se da tehnike pranajame povećavaju nivo kiseonika u mozgu ali su ispitivanja potvrdila da tehnike pranajame ustvari regulišu količinu ugljen-dioksida u mozgu što utiče na receptore odgovorne za bol i regulaciju temperature. Tehnike pranajame mogu eventualno i da smanje ili potpuno otklone paniku i anksioznost.

Tehnika pranajama ima raznih, od onih za početnike do vrlo složenih i naprednih tehnika koje iskusnima donosi uvek iznova nova iskustva. Način izdisanja i udisanja zavisi od tehike. Centralni deo tehnika pranajame je zaustavljanje disanja (kumbhaka). Zaustavljanje disanja treba praktikovati vrlo svesno i postepeno i bez mučenja disajnih organa i uma.

Swami Šivananda je jednom rekao da

“Jogi ne meri svoj raspon života po broju godina već po broju udisaja.”