i drugi životni izbori
Sve ima svoju cenu. Svaka misao, svako delo, sve se pre ili kasnije plati i isplati na ovaj ili onaj način.
Jedino što ostaje posle nas su naša dela. Jedino što posle naših roditelja ostaje su njihova dela, ako ne računamo par materijalnih stvari koje su nam ostavili i koje nam često budu od velike koristi mada nekada mogu da nam natovare i veliku muku i teret na sam naš zivot.
DA LI JE ODUZIMANJE ŽIVOTINJSKI INSTIKT
Oduzimanje od drugih onoga sto nam ne pripada je životinjski instinkt. Taj instikt je svima nama urođen iz razloga što je naša rasa ljudska životinja. Početak razvoja naše svesti se nastavlja tamo gde se završio razvoj životinjske svesti.
Život onih ljudi koji je zakočen na poslednjem nivou životinjskog razvoja i prvom nivou razvoja ljudske svesti se odvija na životinjskom nivou. Na tom nivou život je vođen pohlepom i željom za posedovanjem. U životu čoveka modernih civilizacija to izgleda ovako:
Dete sam i bicikla je samo moja.
Onda sam porastao. Završio škole. Zatim sam to moje školovanje unovčio. Onda sam sebi obezbedio kutiju za stanovanje. Našao ženu, sa njom napravio potomstvo, možda sam nabavio psa ili mačku, i sve je moje. Bicikla koja je u međuvremenu postala limena kutija na četiri točka i četiri zida i drug na četiri noge pripada meni, žena je moja, moja su i deca, i njihovo pravo na ljudski individualizam i odlučivanje o sopstvenom životu, sve je moje i sve pripada meni.
To je potpuno isti instikt kao instinkt čopora vukova ili hijena sa tom razlikom da hijene i vukovi tačno znaju ko, šta i koliko im pripada. Za više od toga oni svoj život ne daju.
I tako, od kada se uspravio na dve noge i time uspravio kičmu čovek, kao ljudska životinja, troši potencijal svoje kičme i neograničenu moć ljudske svesti na ono što je ustvari tipično za čopore vukova ili hijena. (oba pola)
Bliski susreti treće vrste
Sigurno ste se susretali sa nekim posebno interesantnim ženskim idejama ali i onih od strane drugog ili (danas priznatog) trećeg pola.
Žene bez ljubavi i još češće bez intuicije kojom po datoj prirodi raspolažu u velikoj količini, često misle da bi baš vaš muž ili partner bolje pristajao njoj i njenoj kući nego vama i vašoj kući.
Ukoliko tu nesrećnu ideju pokušaju da sprovedu u kući koja više liči na kuću za ptice nego na ledenu šupljinu bez ljubavi, takve ideje definitvno ispadaju smešne.
Smešno je, jer kada se dvoje ljudi nađe na nivou srca tu nema nikakvih pukotina za izvođenje tuđih radova zato što na takvim dvorovima nema ni poriva za posedovanjem ni za pokornošću.
Suprotno, ukoliko kuća dvoje ljudi ima pukotinu ništa se više ne zove krađom ili sličnim rečima i sve treba da se dešava bas tako kako se dešava zato što nijedan prozor u toj prašnjavoj ciglani nije otvorio svoja krila za ljubav, trud, dobru volju pa i radoznalost,
na kraju.
Zato živite opušteno i trudite se da prepoznate i očuvate vaše sopstvene kvalitete i pravi kvaliteti će vam odgovoriti. Trudite se da vam vodič bude tolerancija i prihvatanje činjenice da vi niste centar sveta i da se svet ne okreće oko vas.
I svet će biti vaš.
Ljudi mogu da ukradu i oduzmu od vas samo ono što je vidljivo
Sigurno da na svetu postoje ljudi koji su se odmakli od tog niskog životinjskog poriva otimanja koja je uslovna reakcija posedovanja.
Ljudima koji su svoju svest razvili do viših nivoa, četiri zida u kojima žive, kutiju od pleha koju voze, knjige koje im stoje u ličnoj biblioteci, lopate u bašti, testere u podrumima, novčanice ispod tapeta, telo partnera sa kojima žive pa čak i svoju decu ne osećaju a samim tim i ne tretiraju kao svoje lično vlasništvo. Ovakvi ljudi su prerasli oduzimanje kao životni cilj.
Kako, za ime sveta, bilo ko može da poseduje tuđe telo, svest, um ili srce? Tu je tragedija ljudskog ega koji nam je dat da se kao najrazvijenije biće na zemlji razvijemo u još razvijenije a ne da se unazadimo na primitivni nivo jednog čovekolikog majmuna ili jedne hijene.
Pametne knjige i mudri ljudi su čovekov najbolji prijatelj.
Kad god se vratite pametnoj knjizi tamo vas čeka stari pametni prijatelj koji vas inspiriše da se pametno transformišete.
Verovatno se zato i misli da ukrasti knjigu nije greh.
Koliko nas u policama ima knjige koje nikada nisu vratili svojim drugovima…
Drugovima, međutim, koji su vam uzeli čitave police vrednih knjiga da bi ih unovčili ni najsvetiji spisi ne bi oprostili. To može samo zrelo srce.
Ljudi mogu od vas da oduzmu zemlju, stan, auto, novac, čak i decu, ali vam ne mogu oduzeti vašu dobrotu, vašu unutrašnju sigurnost, vašu višu svest. Te osobine se osećaju i ne mogu se dotaći. Mogu se osetiti a osećaj se ne može ukrasti. Dobrota, čovečnost i humanost ne mogu se ukrasti. Sve drugo, osim ako ne računamo dah bez kojeg ni nas ovde ne bi bilo, nije vredno žrtvovanja sopstvenog zdravlja i blagostanja.
Oduzimanje se nikada nije isplatilo nijednoj dubini ljudskog srca.
Kopiranje. Oduzimanje tudjeg iskustva, znanja i truda.
Svaki čovek se rađa sa neograničenom kreativnošću. Svaki čovek je jedinstven skup kosmičkih igara i svakom čoveku su dati jedinstveni put i jedinstvena perspektiva u životu.
Čovek, u suštini, ne može da kopira put drugog čoveka.
Staze svakog čoveka su plod njegove čiste kreativnosti. Zato je, u istini, nemoguće kopirati tuđ način izražavanja, govora, slušanja, učenja, podučavanja ili način života uopšte.
Bićete gost. Iz osećaja za moral i etiku kao i sa onim što ste poneli iz kuće (a sve se ponese iz kuće) zahvalićete se vašem domaćinu tako što ćete dažbine stana sa njim potpuno podjednako podeliti i iz srca a ne iz dužnosti (gde ima dužnosti, nema istinske ljubavi već robovanja) pokloniti mu i neko delo, delo ne samo vaših ruku već i delo vaše kreativnosti, vašeg umeća, truda, dobre volje, osećaja za toplinu a možda i nasleđa. Brže bolje će vas osoba eliminisati sa svih “lista prijatelja” i umesto vas eto prodavnice sa, naravno, ni približno istim delima, ni približno iste duše, ako uopšte sa dušom.
Ne postaje se tako carica. Prave carice su dubinske veze srca i vasione.
Godinama su moje časove i predavanja u Nemačkoj posećivali i tzv. joga učitelji koje sam ja uvek i rado ugošćavala kako na časovima tako i u kući. Jednog dana mi je moj najsrčanije dočekan gost saopštio da on na moje časove i predavanja dolazi da bi video kako ja to radim da bi i on to isto tako radio.
Nije to dobro. Taj put ima kratke noge i još prljavije ruke. A ruke su u direktnom kontaktu sa srcem. Srce caruje, ne njegovi surogati.
Nesrećnik koji je u samog sebe zaljubljen i ne vidi kakvu budalu pravi od sebe. Uvek je tako bilo i biće sa takvima unesrećenima.
Kopiranje drugih, što nije ništa drugo nego oduzimanje, izgleda vrlo malo inteligentno zato što u kopiranju nema originalnosti i istine. Svaki čovek ima urodjen osećaj za istinu i pre ili kasnije napravi razliku sa velikim R. Kada će napraviti razliku zavisi od stepena zrelosti na kom se njegova ličnost nalazi. Zbog odrastanja u nezdravim porodicama taj urođeni osećaj za istinu se često transformiše u podsvesnu potrebu da se stalno bude slagan i prevaren, da se bude vođen prevarantima, komadantima, zapovedačima, kontrolorima. Takav put, tako, obezbeđuje lakši beg i zamagljenost tog nedostatka kao i nedostatka zrelosti. Ljudi ipak negde duboko znaju šta je istina ali ipak biraju da konstantno žive u lažima.
Ljude, međutim, kojima je srce dovoljno zrelo i um dovoljno stabilan, ne možete da varate.
Kopiranja drugih su jeftine, besmislene prečice koje brzo magle i koje ubijaju blago originalnosti koje je prirodno dato svakom coveku. Prečice su klizave staze, čovek lako može da se spotakne na kamen i da povredi samog sebe ili da čak ubije i svoju sopstvenu duhovnost. Tako će, na štetu, nestati i prilika za razvijanje još jedne lepote individualnosti na zemlji.
Pored toga, kopiranje je vrsta oduzimanja. Oduzimanje je vrsta krađe a u krađi nema niti kvalitetnog kućnog vaspitanja niti kvalitetne lične etike i ličnog morala, dve osobine koji nas čine svesnim ljudima a ne divljim zverima, jer kroz naše kičme teče svest koja nas povezuje sa kosmosom i višim oblicima postojanja naše ljudske svesti.
Kroz krv divljih zveri teče glad za otimanjem.
Budite divljaci i negujte vašu divljačku kreativnost
Kopiranje je, na kraju, čisto gubljenje energije na račun razvoja sopstvene, divlje kreativnosti.
Kopir je mašina koja kopira.
Ljudima je dato mnogo više sposobnosti nego što jedna kopir mašina poseduje, zato oni ljudi koji kopiraju više liče na mašine sa mozgom ali bez smisla.
Negujte i razvijajte vašu inteligenciju i kreativnost tačno odatle gde se ona trenutno nalazi. Ništa drugo ne donosi spokoj u duši i mir u srcu a to je najveće blago ljudskog života.
Oduzimanje donosi nespokoj i grudve u grudima.
Svaki čovek je čisto blago
Kad se ova istina sopstvenom dušom jednom oseti i doživi ne postoji potreba za otimanjem, imitiranjem, kopiranjem.
Čovek koji jednom prepozna i razvije svoje lične vrednosti i svoju neograničenu kreativnost, nema potrebe da kopira bilo šta i bilo koga. U takvom ljudskom biću ljubomora, zavist, zloba, mržnja, strah, pohlepa kao i ogromna doza dvoličnosti ne obitavaju.
Kada se čovek ujedini sa svojim i sa kosmičkim energijama, nema potrebu da laže, jer je i laž oduzimanje istine od drugog.
Ono što jedna strana dobija, drugoj se oduzima.
Sve sto ostaje posle ujedinjenja ljudske svesti sa samom sobom i sa onom kosmičkom jeste čisto sopstvo, pravo blago za svakog pojedinca kao i za celo čovečanstvo.
Oduzimanje je bumerang koji nikada ne greši.
Krađa i glad
Živeći u zemlji koja je i sama prolazila i dalje prolazi kroz faze kroz koje mnoge zemlje na planeti srećom nisu prošle, i sama sam svedok onih noći kada bi glava pre nego što bi utonula u san upitala dolazeće jutro kako će i čime da održi svoje telo u životu još taj jedan, sledeći dan.
Ovo iskustvo nosim ne samo iz zemlje odakle dolazim. Takvo iskustvo nosim iz svake zemlje u kojoj sam živela, tako i iz Nemačke u kojoj se poslednjih 10 godina bavim podučavanjem Joge.
Ogroman je izazov i još veće umeće da se ostane moralan kad je želudac prazan.
Vodilje tom izazovu su kućno vaspitanje, finasijsko i emotivno stanje u porodici, lični mentalitet, lični osećaj za pravdu i poštenje.
To su izvišeni ljudski kvaliteti.
Moral na Zapadu često nije isto što i moral u zemljama gde je nemaština verni pratioc mnogih, kao što to nije ni kriminal.
U bogatim zemljama ljudski život se pretvorio u začaurene kokone izobilja. Teško se daje mada se vrlo rado uzima. Mnogo se štedi u ime namnožavanja onoga sto se već u izobilju ima.
Zapadne zemlje žive vođene proračunima i štednjom na svemu i po svaku cenu, cenu onoga što nas čini božanskim bićima a to je davanje. Život je vođen hladnom glavom. Srca postaju otuđena od samih sebe. Snaga istočnjačke mudrosti teško prodire u ovakva srca.
Vrlo malo ljudi zna za jednostavnost koja kaže da je bolje nemati nego grabiti na silu jer se na kraju ipak sve vraća i sve plaća.
Krađom protiv nepravde
Ovakve revolucionalne reakcije postoje od kada postoji i podela u ljudskom društvu i slepa pohlepa onih koji previše imaju za još više.
Ono što jedni imaju u izobilju je oduzeto od nekih drugih.
Potcenjivanje od strane jedne grupe ljudi na zemlji i osećaj za pravdu od strane druge grupe doveli su do toga da neki postanu kreativni majstori povraćaja pravde. Pravi precizni, smeli i originalni majstori krađe onoga što je ionako jednom drugima bilo oduzeto.
Organizovani kriminal
Organizovane krađe definitivno nisu Made In Balkan ili političara zemalja na sličnom nivou korupcije.
Nema zemlje na svetu u kojoj nema korupcije i krađe mada je u mnogim zemljama sve tako uobličeno da obični smrtnici ne gladuju zbog istih.
Sada, da li je u redu da perfektno organizovana jugoslovenska grupa Pink Panter na nepravdu reaguje tako što će za minut i 47 sekundi odneti ono sto pripada nekom drugom (ili što je neko otimao od drugih decenijama) stavljajući celom svetu iskreno, jasno i glasno do znanja zašto to rade, i da li ćete se sa ovim vrlo vidljivim i konkretnim buntovnicima zbog kojih niko na svetu ne gladuje složiti, ostaje vašem ličnom osećaju pravde i poštenja da ocenite.
Da li ćete podržavati ratove, proizvodnju oružja, genocid nad ljudima ubijanjem hranom (šta ste danas pojeli?), svakodnevne bestidne krađe naroda organizovane od vođa zemalja u kojoj živite pri tom možda i sami biti «nevidljivi» deo nekreativnog i ponižavajućeg kriminala zbog kojeg gladuje i umire hiljade ljudi na zemlji, da li se zaista osećate kao čovek kada vašeg lekara-Boga tapšete po ramenu i, savijene glave, ga pošaljete u obillazak sveta sa dozicom pink-panterovske kremice napravljene od onoga što ste vi teško zaradili ili ne, takođe je deo vaše lične etike, morala, nivou svesti, osećaja za smisao i za druga živa bića.
Psihologija Joge
U Jogi se ovaj moralni odnos prema drugima, ne-oduzimanje i poštenje zove Asteya.