Šta kažu antičke knjige o meditaciji

Stanja svesti i Vedanta

 

Antičke knjige su nam ostavile pravo blago za čitanje, razmišljanje, tihovanje, praktikovanje. Stanja svesti je Vedanta-nauka objasnila još mnogo stotina godina pre nego što mi počeli da meditiramo i da praktikujemo Jogu.

Vijnana Bhairava Tantra je stari tekst o znanju uma i duha. On podučava 112 različitih tehnika meditacije koje su označene kao dharane ili koncentracije. Osho je te tehnike opisao vrlo uprošćeno ali i opširno u Knjizi Tajni ili The book of Secrets.

Način življenja i voljenja, disanja, razmišljanja i delanja na način Tantra nauke vodi (može da dovede) do krajnjeg stanja svesti. To krajnje, poslednje stanje svesti se može dostići samo sa već dobro pripremljenim srcem, telom i fokusom uma. Ovo vrlo otmeno stanje se nažalost ne može dostići prečicama, to nisu priče i komentari, to je stanje krajnje svesti.

Redovi ove kompletne stranice-knjige govore o stepenicama. Ukoliko uložite truda i ljubavi u čitanje i tumačenje, naći ćete dosta odgovora i inspiracije i između redova.

 

Stanja svesti po Vedanti su:

1. duboko spavanje

2. sanjanje (REM faza)

3. budno stanje, koje je obično stanje svakog uma

4. otvaranje duše, svest duše (kada čovek u njegovom najtišem svedočenju postane posmatrač vođen ne mislima nego intuicijom. Ovo stanje je duboko stanje čiste iskrenosti prema sebi i svojoj duši, a time i prema svemu i svakome)

5. kosmička, univerzalna svest (kada čovek prepozna da njegova duša prožima sva stanja i sve forme njegovog postojanja i svega drugog. U ovom stanju čovek je imun na stres a njegova tiha i mirna opuštenost je prava hrana za sve ljude i za čitavu okolinu)

6. božanska svest (ili svedočenje odsjaja božanskog)

7. ujedinjena svest (stapanje lične duše sa univerzalnom, kosmičkom dušom, ujedno u čistoj harmoniji sa zakonima prirode)

 

Kako doživljavate svet zavisi od stanja vaše svesti.

 

Ovako nas Joga koja je praksa Tantre, vodi preko tri osnovna stanja svesti, budno stanje (jagrat ), stanje sanjanja (swapna ) i stanje spavanja (sushupti ) do četvrtog stanja svesti turiya, koje je po Patanđaliju kraj i novi početak.

Meditacija u Sankhya filozofiji

 

Sankhya je jedna od šest klasičnih škola indijske filozofije ili viđenja (darshanas ). Ona definiše meditaciju kao alat koji ujedinjuje dva principa.

Joga Sutra je tekst baziran na Sankhya filozofiji.

Joga Sutra 3.2:

“Meditacija je neprekidan i produžen tok opažanja (misli, ideje, verovanja) u smeru predmeta koncentracije.”

Katha Upanishad se bavi proučavanjem svih mogućih misterija.

Stih 2.3.10 kaže:

Katha Upanishad 2.3.10:

“Kada su pet čula prekinuta i smirena, kada ostatak uma miruje zajedno sa njima i kada viši se viši um povuče od svoje antivnosti, to je najviše stanje, kažu mislioci.”

Bhagavad Gita 6.5:

“Čovek treba sebe da uzdigne svojim sopstvenim Bićem, zato mu ne dozvoli da oslabi to Biće. Jer to Biće je sam svoj prijatelj i sam sebi neprijatelj.”

(lični prevod stiha sa sanskrita od Swami Swarupanande)

Da u životu nema prečica i da se čovek ne ostvaruje sa nepročišćenim srcem već da mora da pročisti i svoje srce, navike, ubeđenja, da promeni smer svog egoizma. Koliko je put srca dug govori sledeći stih, a gde i kako bi čovek trebao da započne ovaj put možete početi čitati od stranice ujedinjenje  sve do stranice znanje raste u vrhovno.

Bhagavad Gita 6.3:

“Za onog ko se nalazi na početku Joge (ili na putu da dostigne proćišćenje srca koje vodi do koncentracije), put je rad. Za onog ko je već uzvišen u Jogi (kada je takvu koncentraciju ostvario), njegov put je prestanak svih materijalnih aktivnosti.”

ārurukṣor muner yogaḿ

 

arurukoh– onaj koji je tek započeo Jogu

muneh- mudraca

yogam– sistem

karma kāraṇam ucyate

 

karma– rad

karanam– put

ucyate– kaže se, trebalo bi

yogārūḍhasya tasyaiva

 

yoga– osmostruka Joga

arudhasya– od onoga koji je već dostignuo

tasya– biti

eva– zasigurno

śamaḥ kāraṇam ucyat

 

samah– prestanak svih materijalnih aktivnosti

karanam– put

ucyate– kaže se, trebalo bi

Bhagavad Gita 6.7:

“Onaj ko ima samokontrolu i ko je spokojan ostvario je Uzvišeno Biće. Takvom čoveku su sreća i bol, toplo i hladno, čast i beščašće isto.”

Čovek koji vlada samokontrolom vođen je Dušom Kosmosa.

Ova prilika data je svakom živom biću samim dolaskom na Zemlju i ta ista Duša je na raspolaganju svakome.

Ali tek onda kada mali um prevaziđe svoju nisku prirodu i kada se pretvori u duh koji vlada samokontrolom, ova ista Duša Kosmosa može da se doživi.

Bhagavad Gita 6.8:

“Čovek čije je srce ispunjeno zadovoljstvom sa mudrosti i samoostvarenjem i koje je nepromenljivo, čija su čula osvojena i kome je grudva zemlje, kamena i zlata ista, takav Jogi je postojan.”

Jogi je “mistična” osoba, to je neko koga običan svet ne može da razume i da hoće. Jogi je postojan u svojoj samokontroli i materijalno za njega nema nikakvu važnost.

Raja Jogiji su upravo ti kraljevi. I upravo zato knjiško znanje nema nikakvu korist za Vrhovnu Istinu.

Tako Vedanta poznaje stanja svesti.

stanja svesti i vedanta