Tema ovog teksta je pohlepa i siromaštvo. Ovaj tekst govori o tome kako mi drugačije zovemo imati i nemati, o duplim licima siromaštva i izobilja, o tome koliko je pametno sačuvati se od slatkih reči i laskanja, a u ovom tekstu vam dajem i par saveta kako da Napravite Razliku i da sagledate i pogledate pravo u oči upravo tom stanju u kome se trenutno nalazite.
SUBJEKT U ODNOSU PREMA OBJEKTU
Ništa što odlikuje naše pretke od pre miliona godina ne nedostaje ni nama danas.
Međutim, ni hijenu ni pećinskog čoveka niko nije dresirao da bude pohlepan, da ne otima i ne uzima ono što mu ne pripada. I hijena i neandertalac su znali koliko im treba da bi preživeli, za više od toga oni nisu rizikovali svoj život. Čak se ni ribe, kao vrsta života koja poseduje mnogo razvijeniju svest o okolini od ostalih speciesa (možda ekstremno razvijenu intuiciju), nisu se prejedale i tako ubijale same sebe.
Interesantno, to nije sa današnjim čovekom.
Šta se desilo ljudskom srcu i najrazvijenijoj svesti na Zemlji? Zašto on sebi dozvoljava da ga neka druga osoba, neki drugi sistem, neko drugo stanje tako dresira i okrene od smislenih misli i dela?
Kakva se to velika tragedija ljudskom srcu desila da ono čak i ne oseća da se unazadilo na niži nivo evolucije? Srce čak ni samo sebe više ne oseća.
Mnoga ljudska srca i mozgovi danas čak uživaju u pohlepi, toliko neprisutni, toliko razdvojeni od same svoje prirode.
Da li su ljudske osobine pohlepa i gramzivost genetski urođene ili ne, malo je filozofska i mnogo više tema analize ljudske psihe. Pelcer za ove ljudske osobine sigurno je, još jednom, vaspitanje (možda i nasleđe), sami uslova života, okolina, lični mentalitet, sposobnost samokontrole i pre svega razvijenosti energije srca.
Pohlepa na materijalnom nivou (za novcem, za objektima), na emocionalnom nivou (za priznavanjem u društvu, žudnja za pažnjom), na mentalnom i duhovnom nivou (žudnja za moći) je svet doveo do krajnje materijalne, emocionalne, mentalne i duhovne disharmonije.
Čak su i bogovi pohlepni poručujući nam da bi samo njih trebali da volimo, da se samo na njih oslanjamo i da samo njima verujemo.
Svim ovim kombinacijama čovek je tako svoju svest, koja se kao i sve ostale pojave, forme i oblici, neprestano razvija i oblikuje bez obzira da li to neko to želi ili ne (držanje ljudske svesti i ljudskih potencijala pod kontrolom je delatnost stara od kada se pojavilo i prvo ljudsko izobilje i to je druga tema) umesto unapredio, unazadio.
Čega je vredna ta lakomislena prodaja dobrote sopstvenog srca onih ljudi koji su dozvolili sebi da budu dresirani da lažu, otimaju, i otimaju još više? Toliko je čovek danas dobro (ali fino i tiho) izdresiran da on čak ni sam sebe ne vidi i ne čuje.
Vidi i čuje samo svoju pohlepu i gramzivost.
Mnogi laskaju, mnogo je ulizica.
Da li su, dragi ljudi, brzi automobili, velike kuće, skupa putovanja, torbe i pantalone zaista vredni tako olake prodaje srca i divne, ljudske duše?
Ne zaboravite, kada odete, ljudi će se, ipak, sećati energije vaših dela (i dela vaših roditelja, ako ste srećni) a ne marke vaše tašne ili automobila.
Imati / nemati
Naša planeta je prepuna ljudi. Ona ugoščava 7,7 biliona ljudi različitih navika, mišljenja, pristupa životu, nadarenosti ili boje kože.
Ali da bi ostao u životu, svakom čoveku na Zemlji je potrebna ista količina vode, hrane, tople odeće i krov na glavom. To je ono bez čega ljudsko biće ne može da preživi.
Ne-imati ljudi obično nazivaju siromaštvom.
Kako god, ovo iskustvo je posebno našem narodu poznato. Da li smo se svi rodili na uglu Zemlje kome je baš tako dato, da li nam je tako određeno, da li smo tako zaslužili, da li smo sami sebi dozvolili tu upornu nemaštinu (govorim, naravno, o većini populacije čitavog komada Zemlje od Vardara do Triglava), da li iza tog malog parčeta Zemlje stoji neka velika mistična sila bila ona sila prirode, Vasione ili bankara, odrediće lična filozofija, lična sposobnost mišljenja i verovanja, lična kreativnost, intuicija i lična moć uvida svakog od nas.
Kako god, na Zapadu ljudi imaju više problema sa gojaznošću nego sa nedostatkom hrane.
Većina ljudi u Africi živi u totalnom siromaštvu nemajući ni vodu.
Na Zapadu svaka pojedinačna osoba poseduje stotinu puta više nego što mu je potrebno.
Na zemlji 2,3 milijarde ljudi nema one najosnovnije uslove za sam život.
Jedan jedini građanin zapadne Evrope poseduje stotinu puta više nego čovek istog obrazovanja, na istom radnom mestu u istočnoj Evropi. Evropa je mali prostor, granice su vrlo blizu jedna druge, i one vidljive i one nevidljive.
Srećom, siromaštvo je u mnogim zemljama Evrope još uvek samo tema za filozofiranja sa drugarima. Srećom, mnogi ljudi u zapadnoj Evropi i ostalim bogatim zemljama imaju samo “mišljenje” o tome šta je siromaštvo (ili šta bi to moglo da bude) a ne pravo iskustvo o tome.
Odnos imati-nemati je na Zemlji van balansa. Pohlepa i siromaštvo nikada ranije nisu bili na višoj i bržoj klackalici nego danas.
Ko je odgovoran za ovaj neverovatan disbalans na Zemlji ili u pojedinačnoj Zemlji, tema je politike, etike i morala ljudske vrste. Vlada ogroman haos, od morala i etike svakog pojedinca do zdravlja razuma političara.
Kako god, ovaj disbalans ide ukorak sa razvojem tehnologije. Tako smo hteli, tako biramo. I tako ostavljamo da bude.
Takođe ne zaboravite da je “happy pill” izmišljena u najbogatijoj zemlji sveta kao i da su nju prvi konzumirali upravo stanovnici te zemlje.
Kao neko koga je život nosio i dovodio u razne uglove života mogla bih dosta da pišem i govorim o nemaštini i izobilju, ili o igrama koje pohlepa i siromaštvo mogu da odigraju, ali ću se na ovoj stranici ipak više pozabaviti time kako ostati balansiran i pored provokacija izobilja. Ova celokupna web strana govori upravo o tome kako ostati izbalansiran na svim poljima života.
I izobilje i siromaštvo su jedna para sa dva lica
I izobilje i siromaštvo imaju dupla lica.
“Bio sam siromašan, sada imam i sada ću to i da pokažem”- i tako je izgubio smisao za meru.
Izobilje podhranjuje pohlepu a pohlepa postaje slepac koji se polako ali sigurno gubi u vrednostima. Vrednosti postaju isključivo materijalne. A vodilja im je kompleks niže vrednosti.
Dan za danom, sve ono subjektivno novi bogataš (u odnosu na samog sebe) pretvara u objekte, koji, kao što svaka od naših duša u svojoj dubini zna, nisu niti izvor sreće i spokoja, niti smisao života.
Čovek tako svog najozbiljnijeg učitelja i najvećeg gurua (guru– vođa, učitelj, onaj koji otklanja tamu u znanju) prepusti površnom, gramzivom, praznom snobizmu. Kao što samozaljubljeni bogataš kome je srce potpuno opsednuto objektima i posedovanjem ne može da vidi kakvu budalu od sebe pravi, ne može to ni snob.
Sigurno da nema ničega lošeg u finansijski dobro stojećim stanjima, naravno, ali se mnogi od onih koji se (ponekad vrlo brzo, kako?) obogate, vrlo brzo i izgube u toj novoj koži. Vrlo malo njih će uspeti da održi čisto srce i glavu. Ne zaboravite, izobilje je u biti sve ono što nam ne treba da bi preživeli. Najveći broj zapadnih kuća ispunjene su stvarima koje nikom živom ne trebaju.
Ono što je za današnje dresirane prodavce blagostanja realnost, nije realnost ostalom svetu.
Tragedija koja se evoluciji ljudske svesti desila jeste da moć danas za mnoge ljudske glave znači novac.
To je tačno.
Međutim, kao što se svetlost javlja samo tamo gde ima tame, tako i tragedija u našoj evoluciji ima i svoj par a to je blaženstvo srca. Razvoj i transformacija svesti razvija i transformiše i srce.
Evolucija pri tom nije ništa drugo nego transformacija i menjanje formi i njihovih potencijala.
Imate dva pola u sebi i oko sebe, vi ste kormilar, treći, i odlučujući.
Svaki dan i svaka noć stoji svakom čoveku na raspolaganju.
Na čoveku je da transformiše ovo lice jedne pare.
Razvijenom srcu, koje umu donosi bistrinu, niko ne može prodati ljubav i spokoj. Takav čovek je ljubav sama.
STRAHOVI
Svaka manipulacija je odjek straha. Strah se pretvara u agresivnosti (reči i dela).
Agresivnost je odlika nisko razvijene svesti.
Postoji i tzv. pozitivan strah, od predaka nasleđen, strah dobar i neophodan za opstanak. Manipulacija ljudima nije čist instinkt preživljavanja već kompleks niže vrednosti, posledica duhovne slabosti i niskih strasti. Ribe i hijene nemaju kompleks niže vrednosti.
Postoji naravno i pozitivna pohlepa koja je, za razliku od ove samo- destruktivne mala ali za ličnu, pozitivnu kreativnost. Ona je vrlo produktivna.
Pitanje je da li će i kada mali ili veliki čovek sazreti i prepoznati granicu između pozitivne kreativnosti (a život bez kreativnosti je mrtav život) i one samo-uništavajuće i okrenuti kormilo samo-realizacije ka pravim koordinatama. “Mali čovek” da transformiše svoju nemaštinu u mudrost, “veliki čovek” da transformiše svoje izobilje u- mudrost.
Sve se, kao i u svakom delu i potezu ljudi, odbija o ili na samo postojanje i proširuje na celokupno čovečanstvo. Tako i pohlepa i siromaštvo.
Slatke reči
Današnje vođe sveta su inteligentni ljudi kojima je možda energija srca i dobrote na vrlo niskom nivou ali su im zato intelekt i svest o slabostima drugih na veoma visokom.
Staze ulizica su kao i staze svakog parazita klizave, maglovite i slepe ulice koje ne vode nikuda osim u blato, u neizbežno ismejavanje i cinizam okoline.
Društvo zna da bude vrlo okrutno prema ulizicama mada je um veoma koruptivna pojava.
Najveći mudraci su ljudi koji žive jednostavnim životom bez želje za posedovanjem, manipulacijom i otimanjem.
Treba jednostavno dobro promisliti pre nego što se napazari neka slatka reč i ulizički odgovori licima od kamena.
Po indijskim drevnim spisima
… ova vrsta morala ili Dharme je poznata kao Apiragraha a ljudi sa transformiranom svešću se zovu Radže, kraljevi (otud Radža ili Raja Yoga, Joga kraljeva).
Jednom radži je i prazna, gola slamarica dovoljna jer je njegova svest o pravim kvavitetima ljudskog uma i njegove veze sa kosmičkim energijama na vrlo visokom, transformisanom nivou. A ima i ljudi koji su spokojni i sa golom zemljom kao krevetom i golim nebom kao pokrivačem. Ovakvih ljudi ima vrlo malo na Zemlji.
Radi se i o tome da se slatke reči i (uglavnom prazna) obećanja ne trebaju uzimati tako olako jer ovo vodi u još veće ropstvo i nova razočarenja.
Probajte da ostvarite svoje ciljeve radom i iskrenošću, odreknite se života ulizica i očekivanja.
Ovo je težak rad ali donosi neizmeran mir duhu i spokoj srcu. A to je najveće bogatstvo svake žive ljudske duše.
Ne zaboravite šta smo jednom rekli:
Ko hoće veće, izgubi iz vreće.
Valjda smo, jednom, znali o čemu smo pričali.