PUT SRCA NIJE TEORIJA

TO JE PUT U SRŽ. POVRATAK IZVORU

---

 

Otvaranje srca i usavršavanje njegove dobrote oduvek se povezivalo sa verovanjem. Put srca je put u srž.

A vera i verovanje postoje od kada postoji svest.

 

 

---

 

U Hinduizmu, indijskoj religiji koja potiče još iz 15 veka pre Hrista (i tako najstarijoj očuvanoj) Sunce je bilo predmet obožavanja. U nekim delovima Indije i dan danas postoje grupe kojima je religija- sunce.

Na sanskritu se sunce zove Ha ili Surya, mesec Tha ili Chandra (otud HaTha Yoga, pored ostalog ujedinjenje svetlosti i mraka) i u Indiji i danas postoji verovanje u snagu sunca i meseca.

Sunce je izvor svetlosti, izvor kiseonika i izvor svakog života i ne samo u indijskog mitologiji i verovanjima već u svim oblicima verovanja i svim religijama na zemlji, svetlost  postoji kao nešto više, uzvišenije i nešto šta treba ceniti i u šta treba verovati. Svetlost se kroz istoriju nazivala bog, viša svest, viša transformacija. Transformacije duha ljudi nisu ništa drugo nego čista transfomacija srca.

U indijskoj mitologiji postoji demon Rahu koji je predstavljen kao glava (nastavak tela je poznat kao Ketu) koji proždire i Sunce i Mesec (mesec je noćna svetlost, odsjaj sunca, bez tame ne bi bilo ni svetlosti) i u Indiji i danas postoje rituali koji bi trebalo da pročiste i zaštite i ljude i biljke i životinje i zemlju od negativne energije tog demona.

Kao što u Indiji odsustvo sunca ili svetlosti kao kreatora svih života uništava postojanje životinja, ljudi i biljaka (bez kojih ni čovek ne bi mogao da preživi što ne važi i za životinje- čovek ne mora da jede životinje da bi preživeo. To shvatanje je direktno vezano sa srcem.), tako i odsustvo svetlosti u ljudskim dušama im donosi nemir ma gde se te duše na ovoj našoj lepoj planeti nalazile.

Rituali obožavanja Sunca ili kao zaštita pri pomračenju Sunca se u Indiji održavaju u reci Gang (doduse jednoj od najzagađenijih reka na planeti).

 

Šta je, međutim, Gang na Zapadu i za zapadnu civilaciju?

Gde i kako zapadni svet održava svoje rituale ne bi li pozdravio tu svetlost kojoj se moli i klanja?

Kako i čime zapadni čovek održava svoj ili pak uništava tuđ život u ime te svete i presvetle svetlosti?

 

Od čega se zapadni čovek plaši i kome se pokorava?

---

 

U ovom trenutku dok ja pišem ovaj tekst i ti dragi čitaoče isti čitaš, dok ti i ja udobno sedimo u našim toplim uglovima, hiljade ljudskih života nestaje u ime svetlosti koja život znači. U ime boga ovako ili onako nazvanog. Ništa se, znači, nije promenilo od kada smo bili tzv. primitivne civilizacije.

Jedni ubijaju druge jer veruju da je jedan kreator stvorio istu tu svetlost i iste te ljude, drugi se kolju jer misle upravo suprotno. Ta rascepanost i taj rat ne moraju da se dešavaju fizički. Dovoljno je da se dešavaju u umu i čovek se već vratio na nivo svog pretka.

A pri tom bez svetlosti ne bi ni uma bilo. Na planeti ima umova koji lupaju svoju i tudju glavu zato što ne mogu da se slože oko toga ko je stvorio svetlost.

Zar nije jedino važno da smo mi tu, živi, baš zbog svetlosti?

Sunce svi vide, sunce nikog ne kažnjava, bez njega ne bi ni nas bilo. Ljudi se međusobno ne ubijaju zbog sunca već zbog priča oko različitih imena iste svetlosti. Zbog priča koje nije prihvatio srcem nego sićušnjim, ograničenim umom.

 

Za razliku od prvih oblika verovanja i prvih religija koje su sunce, mesec i planete povezivale sa ljudskim umom i nadljudskim sposobnostima, religije koje su se pojavile hiljade godina posle ovih tzv. primitivnih, uključuju i ljudski moral. To su znači, današnje religije.

---

 

Jesu. I to toliko često da čovek misli da drugi život i ne postoji.

Svi smo mi “žrtve” tzv. pobožnih osoba. Kažem žrtve, jer kad neko na nas neljudski deluje obično nas smatra njegovim plenom.

Ljudima je, kao i životinjama, urođeno da negde pripadaju, da se grupišu, da budu članovi ove ili one zajednice. Mnogima je pitanje opstanka da objave i podignu zastavu svoje pripadničke grupe.

Svakom čoveku na Zemlji je dato pravo da bira predmet svog verovanja ili da se grupiše.

 

Medjutim, čovek koji ubija životinju ako ga devojka ostavi, ili onaj koji vas koristi da bi po ko zna koji put pokušao da preko vaše duše reši svoje nezrele i neraščišćene dubine u svojoj duši, onaj koji vas psihički zlostavlja i posle svega se prekrsti i poljubi svoju, već od ljubljenja, izlizanu ikonu nije niti duhovan niti moralan čovek. Ljubavi tu nema nimalo.

Na najveću tragediju ljudskog postojanja umesto da starost donese mudrost i spokoj, upravo star čovek vrlo često nastavlja da manipuliše drugim dušama. Na našu tragediju nažalost, često su to i nezreli roditelji.

Čovek je, baš kao i životinja, agresivan iz straha i neznanja. Iz malenkosti srca.

 

Gde ima straha, nema ljubavi. Gde ima ljubavi nema straha.

Gde ima ljubavi, nema dvoličnosti.

Tamo gde ima sebičnosti, nema duhovnosti.

 

Evo da podelim sa vama jednu priču o moralu i verovanju iz mog privatnog života.

Jedne davne noći drug mi je poslao poruku da mu hitno treba novac. Obećao je da će vratiti u najskorije vreme moguće. Sutradan ujutru sam uzela novac od sakupljene kirije za sledeći mesec i bila prva stranka na šalteru odakle se novac slao u inostranstvo zato što je reč mojih drugova moja zapovest.

Deo kirije koji sam poslala nije stigao u skoro vreme.

Nije stigao ni kada je brat skoro dobio sepsu noge jer nismo mogli da sakupimo dovoljno novca za operaciju.

Kad sam zamolila za novac koji mi je trebao da bih sahranila oca drug mi je rekao da će mi poslati čokoladu iz Švajcarske.

Kako to uvek biva i kako uvek prave slike i poruke za transformaciju našeg srca i duha do svih nas dođu, (ali ne znaju i svi da ih prepoznaju i pročitaju) dođoše do mene slike druga kako ponosno stoji kao član u prvom redu srpko-pravoslavnih vernika.

Kako to uvek biva sa tako izgubljeno nesrećnim srcima, duhovima i dušama, oni se sami eliminišu sa vaših lista poznanstva koje se jednom zvalo drugarstvo ili čak i prijateljstvo.

Ovakvih i sličnih primera u mom kao i u životu svakog od vas ima bezbroj. Od ljudi, ljudima.

 

Ljudi se krste kada prođu pored svake crkve iako su pre i posle toga mnogo slagali, prevarili ili uzeli ono što im ne pripada. Njihov put srca je najsigurniji ćorsokak.

---

 

Živeći životom kakvim sam živela i kakvim i dalje živim imala sam prilike da upoznajem vrlo različite ljude.

Obilazila sam i razna mesta po Evropi, Indiji i Tajlandu tako da sam se sretala i živela sa ljudima različitih verovanja.

 

Osetila sam da se uglavnom veruje iz straha, iz straha od nepoznatog, od onoga što je umu strano, što nikada nije doživeo, što ne zna ili onda kada se nadje na nekoj velikoj životnoj raskrsnici koja život znači. Verovanje može da spase život, to je tačno.

 

Ali, onaj ko jednom doživi neka viša ujedinjenja, neke više svetlosti i spoznaje on više ne pravi razlike između ljudi niti između svetlosti za kojom svi ljudi tragaju jer ne postoje različite svetlosti. Postoji samo jedna jedina svetlost- svetlost.

Šta god da čovek u životu preduzme, koji god gest da napravi, ukoliko ga ne napravi punim srcem i plućima digao je sam sebi zid i ogradio sebe od spokoja.

 

---

 

Nemojte, dragi ljudi, mešati prošenje i molitve. Nemojte, dragi ljudi, nazivati sebe vernicima ukoliko srce niste pročistili.

Nemojte koristiti one koji su vam punim srcem, ipak, mnogo dali, i za vas se odricali.

Isto tako, pravite razlike, otvorite srce ali i ne dajte na sebe. Ne dozvolite sebi da budite kanta za đubre za tuđe duševno smeće, svejedno da li ste pali anđeli onih vama najbližih ili onih od vas daljih.

 

---

 

Koliko ste se puta zahvalili onima kojima su vam istinski pomogli ili vas makar uputili na neki put koji vas je odveo (i doveo) do nekog većeg svetla?

Koliko su vam se puta ljudi zahvalili za ono što ste sa njima podelili a da to niste morali?

 

Toliko duhovnih ljudi znate.

 

Treba se zahvaliti, posebno onima kojima su vam naneli zlo jer ni kosmos, ni svetlost, ni vaše srce ne zaboravljaju kroz koliko je mraka i patnje srce prošlo i do spokojstva došlo. Svaka reč i svako delo se vraća kao nepogrešivi bumerang. Čak vas i sopstvena zla namera pre ili kasnije kazni.

 

---

 

Čovek čije je srce čisto i spokojno, a um stabilan i miran je duhovan čovek.

 

Koliko duhovnih ljudi, zaista, poznajete?

Pravi duhovnjak nema u sebi nijednu misao zavisti i mržnje, pakosti i cinizma, nijedno delo pohlepe i samozaljubljenosti, niti potrebu da manipuliše drugim ljudima. On nije napadan i ne piše vam neumesna pisma i poruke u kojim priča samo o sebi i o tome kako mu je bog sve.

Sretala sam takozvane pobožne ljude, prave cinike pune mržnje i netrpeljivosti prema svemu onome što nije njihova “vera”. Njihov put srca je siguran put u hladnu tamu ispod zemlje.

 

Pravi duhovnjak, iako se u svetu predstavljla kao veliki “majstor” meditacije ili joge (Joga znači jedinstvo ili ujedinjenje) se ne obraća ljudima znacima uzvičnika, velikim slovima ili podvučenim rečima. Iza ovakvih načina tretiranja i pokoravanja drugih imperativnim načinima komunikacije ne stoji moć srca i ljubavi već lična nemoć i nikad utoljena glad za kontrolom drugih.

 

Ima ljudi koji u jednom periodu života postanu pravi religiozni fanatici. Takvi ljudi obično pričaju mnogo ali ne kažu ništa, i još manje dobrih dela čine.

 

Ne mora da se veruje u jednog ili drugog boga ili u Budu da bi se bio duhovan čovek.

Kao i što ne mora da se bude napadan i agresivan da bi čovek bio religiozan.

 

Svaki čovek u nešto veruje i svaki čovek se nečemu moli i to je njegovo pravo.

---

 

Ljudi koji su doživeli i videli unutrašnju svetlost (vidi se i doživi uvek iznutra jer je za svetlost potrebna tama) ne pričaju nego deluju. Svetlost može da se doživi meditacijom, siromaštvom, bezuslovnim iskrenim davanjem i odricanjem, bezuslovnom ljubavlju ili je jednostavno nekome data.

 

Srce koje je zrelo, sposobno je da napravi razliku između ovakvih ljudi i dvoličnih, pseudo-meditatora ili samonazvanih prosvećenika novog doba.

---

 

Jedna od Joga se naziva bakti (bhakti ) Joga.

Pravi bhakti jogi ima čisto srce, nema nikakvu sumnju, niti potrebu da se poredi i takmiči sa drugim ljudima. On zna da u tišini prepozna prave vrednosti.

Na Zapadu ima na stotine pseudo-mučenika i lažnih isposnika koji se predstavljaju kao veliki jogiji, joga je postala prava moda nažalost često sa nakaradnim broševima. To su uglavnom ljudi koji i dalje imaju roditelje (znači i neku vrstu zaštite, više ili manje), koji imaju prepune bankovne račune ali koji zarađuju ogroman novac koristeći nesigurnost i depresiju drugih. Često su ti zapadnjački prodavci duhovnosti i sami ljudi sa velikim nedostatkom prave ljubavi i istinske pažnje. (u ovom postu možete pročitati par informacija više o ovoj tužnoj strani ljudske inteligencije)

Takozvanih bhakti okupljanja, bilo hinduističkih ili budističkih (na jeziku joge zovu se satsang) ima na Zapadu još odavno. Iako ipak ima dosta ljudi sa otvorenim srcem i umom, takva ukupljanja su uglavnom rezultat usamljenosti i otuđenosti čoveka u modernim bogatim civilizacijama.

U takvim okupljanjima nema spontanosti, grljenja posle takvih sastajanja izgledaju usiljeno, po završetku takvih okupljanja ljudi se hladno odmah razilaze i kućama odnose isto onoliko hladne usamljenosti koliko su i doneli. Ako ne još i više usamljenosti.

Put srca ovih nesrećnika je zaista tužni vrtlog, iako se čini da zvuk širi nadu za oslobađanje od strahova.

PRAVA I JEDINA MOĆ I SNAGA SU MOĆ I SNAGA LJUDSKOG SRCA I LJUBAVI

 

Bitno je ne mešati babe i žabe.

Kada se čovek oslobodi od lanaca, na slobodi ga čeka mnogo ponuda koje mu život nudi da bi otvorio i pročistio i oči, i srce, i glavu, i duh. Jedno takvo pročišćavanje i otvaranje srca je samoistraživanje u tišini. O ostalim ponudama koje vam stoje pred nosom i dušom, čitajte na ovoj stranici kao i na svim priloženim, kao i o tome odakle krenuti, i postati otmeno ljudsko biće koje ne mora sebe neophodno da odvede u tamnu zemlju pre vremena, i ostalim priloženim stranicama.