DOBROTA I PLEMENITOST

 

Kratko o Ašramima

---

 

Ashrami (Ašrami) su izolovana mesta, obično okružena prirodom i tišinom, u koja se povlače ljudi koji u sebi vide isposnike, pustinjake, askete. U zapadnom društvu pandan ovakvim indijskim Ašramima bio bi manastir.

To su prebivališta u koja dolaze eremiti, ljudi koji osećaju da bi u sebi trebali da transformišu ili potpuno iskorene strasti (obično one najniže), požudu, prohteve i sve ono u čemu su prepoznali razlog za zbunjenost i nemir u svom duhu i nespokoj u svom srcu. U Ašramima se živi, studiraju se Vede (drevni indijski spisi) i praktikuje se zajedno sa majstorima askeze, znači sa onim ljudima koji su i sami poradili na svemu onome što su osećali da im nedostaje da bi se ostvarili i upotpunili svoje postojanje, i tako se približili svom višem ja.

Tajnu za ukroćivanje i obuzdavanje one mračne strane ega, kao i za transformaciju ljudske svesti Indiji je bila poznata hiljade godina pre Hrista, ta indijska nauka o duši i višoj svesti zove se Joga, postoji više različitih Joga, ili žvotnih puteva, i u Ašramima se praktikuju poznate mudrosti drevne indijske prakse.

Za razliku od Indije gde je tradicija odlaska u Ašram stara vekovima, od kada je reč Joga (ali nažalost ne i njena prava, istinska praksa kojoj je koren u nauci i praksi Tantre) preneta na Zapad, danas je u zapadnom svetu postalo veoma popularno da se odlazi u Ašram.

Obzirom da Ašrami, kao mesta u kojima se praktikuju razne vrste Joga, na Zapadu nikada nisu bili deo kulture i tradicije, sasvim je razumljivo da ovakvi imaju vrlo malo ili skoro nikakve sličnosti, namere, ishod, niti onu snagu (ukoliko se pod snagom ne podrazumeva kontrola i manipulacija emocionalnom nesigurnošću ljudi, njihovim novcem ili njihovom usamljenošću) koju su Ašrami u Indiji oduvek imali.

Iako su Ašrami vrlo interesantna tema o kojima bi moglo dosta da se kaže, tema na ovom mestu je ipak deo prakse ili učenja o kojima se na takvim mestima nezaobilazno i svakodnevno sluša, posebno u zapadnjačkim Ašramima. Naime, dobrota i plemenitost.

---

 

Zapadnjaci danas odlaze u Ašrame širom sveta. Odluke o odlasku u jedan Ašram su svesne odluke odraslih ljudi i niko na svetu nije primoran da se izoluje od sveta (deca koja se na tim mestima rađaju i u kojima izolovana od ostalog sveta rastu to nažalost ne biraju sama).

U Ašramu se, ipak, niko nikada nije prosvetlio niti se, posebno na Zapadu, susreo sa isposnicima ili pustinjacima, ili sa transformiranim, višim svestima vođa Ašrama i njihovih saradnika.

Ponude i program za boravak na takvim mestima su različiti.

Možete provesti dan, dva, vikend, nekoliko dana, nedelja ili meseci. Ukoliko uplatite all-inclusive duhovnost, na vama je da izaberete kako želite da provedete svoje vreme u Ašramu, baš kao u all-inclusive hotelu. Ukoliko se odlučite za finansijski povoljnije ponude (ne besplatne, ne postoji Ašram u kome možete da boravite besplatno osim ako ne odlučite da ne želite nigde drugde da provedete godine i godine svog dragocenog života osim u jednom Ašramu), provešćete svakodnevno par sati u radu u prodavnici, bašti, knjigovođstvu, u pranju toaleta, pranju sudova i ostalom.

To se u Ašramima i u praksi joge zove Karma Joga i u skoro svim Ašramima sveta, takav rad, takvo delovanje i uloženo vreme bez očekivanja naknade bilo koje vrste u ime ostavljanja ili prevaspitavanja mračne strane ega i transformacije svesti, je fundamentalno učenje koje se spominje još u indijskom spisu Bagavad Giti.

Bagavad Gita ili Bhavagad Gita je izuzetno zanimljiv, poučan i inspirativan tekst koji preporučujem svakom ko želi da produbi svoje vidike o mnogim poljima ljudskog života. Kada se ovakav tekst pročita, čovek počinje da razmišlja šta su prava dobrota i plemenitost i koje bitke čovek zaista treba voditi a koje ne.

Medjutim, da biste činili dobra dela, da biste ukrotili onu stranu ega koji donosi nesretnost duše i nestabilnost psihe, ne morate da odete u ašram i perete klozete ili radite poslove za kojima sasvim sigurno niste celog života čeznuli i koji vas sasvim sigurno neće napraviti “boljim” ljudima, prosvetljenima, a ni najmanje jogijima.

Da biste bili karma jogi što ne znači ništa drugo nego bezuslovno (bezuslovno zaista znači bez ikakvih uslova i očekivanja, čak ne treba očekivati ni hvala mada je to bumerang koji se kao najsnažnija molitva, u najlepšem svetlu i prosvećenosti vraća drugoj strani) činiti dobro drugima i sebi što znači praktikovati čovečnost, ne morate da se zatvorite niti u Ašram niti u bilo koji kokon predrasuda ili verovanja.

Dobrota, plemenitost i filantropija ne postoje od kada postoje Ašrami.

Naprotiv, u Ašramima nema filantropije, svako tamo dođe samo za sebe. Obično su to ljudi koji se u ime “prosvetljenja” i “duhovnosti” uglavnom odriču porodice, najvećeg blaga.

Umesto da teku sa vremenom i da se sa problemima suočavaju u samom izvoru oni beže na ušće koje im je, samim tim što koriste prečice u životu, nedostižno i koje na taj način nikada neće dostići. Umesto da brinu o ljubavi koja im je na dohvat ruke u najbližem prostoru i vremenu oni beže u neke izmišljene matrikse smatrajući sebe za vrlo velike i važne jogije (jogi je čovek koji je ujedinio svoju nižu svest sa višom) što dohranjuje usamljenost, nesretnost, sujetu i ego hranom koja ubija srce i njegovu dobrotu. A tako se ni vremenu nije dala prilika da postavi stvari na svoje mesto.

Boravkom u Ašramu ljudi često upadnu u klopku lažnih identifikacija. To može da odvede u još dublje zavisnosti.

---

 

Čovek ne mora uvek da se nađe na nekoj od životnih raskrsnica zbunjenosti i nerešenosti da bi se setio da ga čovekoljublje, bezuslovno davanje i briga o drugima uvek i nepogrešivo odvedu do najspokojnijih dana i noći. To je urođeno, treba ga samo oživeti. Ne moraju se čekati organizovane akcije države ili tuđe molbe i predlozi, treba podeliti ovde i sada bezuslovno, bez straha za sutra i sa oproštajem za juče.

Čovek koji deli sa drugima pa makar i ono malo što ima ne gubi, naprotiv, ostaje mu izobilje zdravlja, oslobođenja i spokoja na svim nivoima duha i duše a time i tela. Takav čovek, kao i onaj koji daje svoje vreme i deli svoje znanje bez uslova ili naplate se sa sigurnošću naziva karma jogijem iako isti čovek možda nikada nije čuo ni za Ašram ni za Jogu, posebno ne za Karma Jogu. Pravi karma jogi priča najčistiju istinu, on je topao čovek i obično ne pati od velikih bolesti.

Dobrota ima formu kruga.

Nikada se i ništa ne završava već samo menja forme.

Iako smo dospeli u vreme u kome se biti dobar poistovećuje sa biti budala, dobro je ostati veran tom iskosnom, urođenom daru i bez pomodarstva.

Ipak, treba praviti razliku i između ljudi koji dele ono što imaju. Istinska dobrota nije “šta pije kafana”. To je glup način da se na sebe privuče pažnja.

Istinski dobri ljudi i duhovnjaci su dobri ljudi u svim namerama i uvek.

---

 

Bitno je da pri tom svom davanju čovek ne bude prebrz i da napravi dobru razliku (šta daje, da ta dobrota ipak sadrži i ljubav i smisao a ne da pomeša kontejnere sa živim ljudima; kome Zaista treba a kome ne) da ne bi ispao besmislen prema sebi i nepravedan prema drugima.

Ašram je tako ceo svet i celokupno okruženje čoveka koji ne samo da je besplatan već čoveku donosi najlepše oslobođenje.

Setite se samo osećaja ispunjenosti i unutrašnje slobode onog trenutka kad se rešite svega što vam pritiska dušu i steže grudi, pa makar to bio i dvadeset godina dopunjavan podrum.

Osećate se kao najbogatiji, najprazniji ali ipak najpotpuniji ne samo karma jogi već oslobodjeno biće u celosti, biće poletno i olakšano, spremno za nove transformacije.

Dobrota i plemenitost su najveći dar koji je jedno ljudsko biće moglo dobiti od njegovog stvaraoca.

 

Trebalo bi da radimo na povratku tom čistom izvoru. Za taj lepi put nam nisu potrebna nikakva materijalna sredstva.