---

Praktikovanje meditacije

 

Praktikovanje meditacije je aktivnost duha i tela koja je bila poznata još starim narodima.

Dok je u praksi koncentracije (dharana) čovekov čulni osećaj vremena i prostora još uvek prisutan, u meditaciji on je potpuno stopljen sa unutrašnjim svetom. Osećaj vremena i prostora je transcendentno iskustvo, gde se transcendentno iskustvo odnosi na iskustvo koje je daleko od bilo kakvog iskustva materijalne prirode (misli su takođe materija).

 

U meditaciji su misli ja i lično-ja, kao i svesnost tela transcendetnovani (videha). Čovek postaje posmatrač. Um (subjekat) je sjedinjen sa objektom. U tom stopljenom stanju um otkriva nešto što ranije nije znao.

Takvo otkriće će zatim biti preneto na svakodnevni život. Meditacija u biti nije stanje samo za sebe već je čovek pre upijen meditacijom.

Meditacija je vrlo aktivno upijanje (engl. absorbtion) i potpuna unutrašnja jasnoća gde svest teče spontano i slobodno. Kreativnost teče oslobođena od bilo kakvih presuđivanja. U stanju meditacije čovek prima kosmičku energiju koja teče kroz energetsko ili eterično telo.

Eterično telo je, po staroj nauci Joge, prožeto sa 72 hiljade energetskih kanala koji se zovu nadi  i koji su veza između maha akaša (maha– veliki, akasha– prostor, kosmos)  i tela. U potpunoj tišini, kosmička energija teče kroz nadije pročišćavajući ih i otklanjajući blokade u njima.

Na isti ovaj način deluje i svesno jogičko disanje na početku praktikovanja.

 

Oba, i pranajama na visokim nivoima i meditacija su najdirektniji način odvajanja najfinijeg dela duše od najgrubljih limitacija uma duha i tela. Ostala spoljašnja sredstva kao što je molitva su više indirektni način (mada se ovo stanje svesti, duha, uma i tela i njihova transformacija u retkim slučajevima može desiti iskreno religioznoj osobi koja ume da razlikuje molitvu od prošenja).

Sa svakom predanom i ispravnom meditacijom čovek iskopava duboko skrivene jame u svom telu, duhu i intelektu prema svom pravom Biću istovremeno se približavajući višim (sa)znanjima.

Da bi praktikovanje meditacije donelo ove najuzvišenije ljudske spoznaje korisno je meditirati uvek na isti način i u istom smeru.

---

 

Ova stanja su budno stanje, sanjanje i duboko spavanje.

U toku meditacije čovek dostiže (ili bolje, ukoliko meditaciju oseća i praktikuje na pravi način, čovek može da dostigne) četvrto stanje turiju (turiya ), stanje čistog Sopstva. U ovom stanju nema niti svesti o unutrašnjem ili subjektivnom svetu niti o spoljašnjem ili objektivnom. Ima samo čiste, uzemljene, mirne istine. Čovek koji ima iskustvo ovog stanja svesti je pravi znalac sa potpunim uvidom.

---

 

Pravi meditator ili jogi je uvek izbalansiran između svojih osećanja, misli, govora i dela.

Njegov um i govor su čvrsti i bez dvoličnosti ili vezivanja za bilo koju osobu ili sistem. Usavršavanjem odvajanja, pravi jogi nije ravnodušan prema ljubavi i okolini. Naprotiv, on je potpuno svestan gde se nalazi i u tome je predano strastan.

Stanje meditatora ima sattvi snagu prirode koja je čistoća, harmonija, svetlost, lakoća, čvrstina, nesebična ljubav. Ove snage žive u najvišim centrima na temenu glave (nije slučajnost zašto mi ljudi na fizički svet dolazimo sa “otvorenim temenom”, fontanelom, ili brahmarandra ) koje su, opet, u kontaktu sa vrhovnom, višom svešću.

 

Ovo je sjajno iskustvo jednog pravog meditatora. Polazna tačka ka ovom stanju svakako je već proćišćeno srce. Ovde svakako ne mislim na srce kao mišić koji nedobrovoljno obavlja svoje radnje već na psihički, duhovni centar, na viši stepen duha ili viši energetski centar u telu. Mislim na prostor i mesto gde svi mi dobrovoljno stavimo našu dobrovoljnu ruku, bilo levu, desnu ili obe ruke, kada želimo da se zahvalimo svetu.

To obično radimo da bi izrazili našu strast, saosećaj, kada kažemo Žao mi je (koliko nas je sposobno da ovo izgovori?) ili kada plačemo ili se smejemo prolazeći kroz emocionalnu radost ili bol.

Oba, i radost i patnja su prirodna čišćenja.

 

Ali, da bi se pročistilo i kultivisalo i srce i um, čovek treba prvo da upozna oba.

 

I jer sopstveni strahovi i patnje ne dolaze spolja već žive u našem umu, najbolji put koji vodi nazad do izvora, koji je harmonija i nesebična ljubav, jeste put analize sopstvenih misli, dela, snova, vizija. I pre svega oslobađanje uma od bilo koje manipulacije drugih ljudi. Tišina i priroda su definitivno najbolje društvo za ove džinovske delatnosti.

 

Klonite se ljudi koji uvek pričaju o tuđem životu. Oni obično ništa ne znaju ni o njihovom malom Ja a kamoli o velikom Sopstvu.

 

Osim toga, ko na svetu uopšte može bolje poznavati tvoju sopstvenu dušu nego ti sam?

 

Odrasli su već odrasli ljudi koji se mogu brinuti o njihovom ličnom životu.

Zato je uvek mnogo mudrije brinuti se o ličnoj realizaciji nego o tome šta rade drugi.

Ionako nikada i ništa što drugi ljudi čine i učine ne treba shvatati lično.