Život se rodio, isti će se jednog dana ugasiti a između ova dva prirodna događaja treba i samu prirodu duha i duše ojačati i utišati, okuražiti i prepustiti, prepoznati i transformisati.

 

 

Ceo život je, znači, izazov- jutro transformiše juče, noć nudi transformaciju životnog sadržaja od prekjuče, a glava misli sada. A o sutra čovek može znati kad bude bio stariji nego što je sada.

Čovek iza očiju nosi najkompleksniji organ na planeti. I nikada nije zadovoljan.

 

Svaka glava igra neke igre. Neke glave će probati da baš vašu glavu i srce samelju svojim neznanjem, slabom psihom, malograđanskim duhom, neko će vam laskati, neko će biti neko drugi i tako biti štetan i sebi i čitavom čovečanstvu. Tako to izgleda u našem svetu. Međutim, ono što su istine jednoj glavi, nisu istine drugoj.

Istina je da svaki živi čovek može organizovati svoj duh, telo i dušu. Ovi se čak daju i vrlo dobro organizovati.

Ali za to treba biti spontan i hrabar kao dete. Treba negovati ono najlepse u sebi a ne ono najgore u drugima znači praktikovati mir a ne ratove. Tolerancija je jaka ljudska osobina. Naporna je i traži mnogo odricanja. Zatvarati zarđala vrata uma i otvariti nova je duga misija. Ali su čak i najteže misije moguće.

Sve sto treba jeste prepoznati svoje sopstvene energije i naučiti ih da svoj sopstveni odbrambeni mehanizam odbrane od svih štetnih polucija, prvo onih unutrašnjih, jer se svi ratovi vode u glavi. Kad se ratovi umire, i telo i duh se mogu transformisati. A duša evoluirati.

Ništa nije nemoguće.